Pročitaj mi članak
Италијани се солидаришу са синдикалним протестима против мјера штедње.
Универзитетски професори, запослени у државној управи, радници чистоће и здравствени радници такође су престали с радом у знак подршке учесницима протестног марша у Риму.
Евро је велика превара, а ако Немачка напусти заједничку валуту неће бити никаква трагедија јер она заступа хегемонију, а не солидарност у Европи. Овим речима бивши италијански премијер Силвио Берлусцони најавио је свој повратак у политку непуних годину дана након што је поднео оставку, а његово место заузео чиновник Брисела, технократ Марио Монти.
Говорећи на презентацији књиге у Риму, Берлускони је критиковао је и Европски фонд помоћи, ЕСМ, који је ових дана ратификован у Берлину. Према његовом мишљењу, фонд само доприноси зачараном кругу рецесије и задуживања: Да би добили помоћ морате да потпишете меморандум с мерама штедње које привреду воду у колапс и у спиралу рецесије.
Берлускони није био сасвим одређен око своје намере повратка у политику на изборима следеће године. У новембру прошле године под притиском јавности дао је оставку након серије скандала и прекршених обећања датих лидерима еврозоне да ће да поправи стање италијанске привреде.
У међувремену, његов наследник, Марио Монти, економиста и бивши комесар Европске комисије, најавио је како би могао да остане премијер и следеће године.
Надам се да ће резултат избора да буде такав да ће се формирати парламентарна већина, ма каква она била, и поставити политичког лидера, рекао је Монти на бриефингу у Савету за спољне односе (Council of Foreign Relations) у Њујорку.
Буду ли околности такве да моје услуге буду и даље потребне, бит ћу на располагању, нагласио је Монти. Како дознаје портал euboserver, останак Монтија жеља је италијанских бизмисмена, међутим, његова политичка подршка у бирачком телу знатно је ослабила након повећања пореза и смањења пензија уведених с циљем усклађивања са ограничењима дуговања која је поставио ЕУ.
Једном делу посланика у италијанском парламенту не свиђа се идеја да земљу води неизабрани технократ. ‘Требао би се борити за позицију у нормалној демократцији и окончати стање у којем представља сам себе и своје пријатеље‘, рекао је за euboserver Фелице Белисарио из опозиционе странке Италија вредности.
Против Монтија је средиштем Рима марширало око 30,000 чланова два највећа италијанска синдиката протестујући против мера штедње. Противници мера штедње које би, наводно, требало извући земљу из економске кризе, све су бројнији након све више показатеља да мере нису зауставиле раст незапослености. Марш италијанских радника, углавном запослених у јавном сектору, одржан је непосредно након сукоба полиције и противника мера штедње у Мадриду и Атини прошле недеље, иу исто време када се одржава штрајк радника у челичани Илва на југу Италије.
Запослени римског Колосеума и Римског форума нису се појавили на послу, затворивши два најпосјећенија туристича одредишта у Риму. Промет у главом граду био је отежан, но марш је протекао у миру. Универзитетски професори, запослени у државној управи, радници чистоће и здравствени радници такође су престали с радом у знак подршке учесницима марша.
Монтија коалиција увела је мере резова у јавној потрошњи у августу које укључују скромно смањење јавног сектора, у којем су плате већ замрзнуте више од две године, те резове у издвајањима за јавно здравство. Смањење потрошње уследило је након непопуларних мера штедње и поплаве правила о запошљавању и отказима који су почетком године изазвали снажно противљење опозиције и синдикалних. Како би избегао грчки сценарио дужничке кризе, Монти је непосредно након преузимања дужности од Берлусконија повећао порезе и смањио пензије, подвргавајући Талијане жртвовању без преседана.
Мере штедње су учиниле удар на потрошњу италијанских домаћинстава и продубиле рецесију. Незапосленост у Италији порасла је на 10,7 одсто, што је највећи ниво од 2004. Протести против мера штедње и отказа су за последицу пораст броја радних спорова у компанијама, попут челичане Илва у Таранту и фабрике алуминијума на Сардинији. Иако је Монти и даље најпопуларнији политичар у Италији, његови коментари како би могао да настави вршити премијерску дужност ако не буде јасног победника парламентарних избора, покренула је лавину критика опозиционих странака.
Након Орбана и Клауса, и Берлускони оштар критичар ‘недемократске ЕУ
Бивши италијански премијер Силвио Берлусцони треће је звучно име европске политике које не бира речи у критици Европске Уније. У октобру прошле године, када је било јасно да ће на његово место доћи Брукеллески технократ Берлускони је рекао:
Нико у ЕУ не може да се именује посебним администратором и да говори у име изабраних влада и европског народа. Нико није у позицији да дели лекције својим партнерима , говорио је Берлускони у тренутку када још очито није био свестан моћи Брисела.
Своју љутњу против Немачке Берлуцони није могао да сакрије ни у време када је био на врхунцу моћи. У јулу 2003, на критику немачког социјалдеморатског заступника Мартина Шултза који је упозоравао на вирус корупције из северне Италије, рекао је: Господине Шулз, у Италији се управо снима филм о нацистичким концентрационим камповима. Препоручићу вас за улогу заповедника. Ви бисте били савршен избор .
Мађарски премијер Виктор Орбан је 28. јула ове година оштро критиковао Европску Унију због чињенице да нису успели да реше актуелну економску кризу.
Време је да се ово каже – ова криза је криза Брисела. Брисел је главна препрека у проналажењу начина да се реше економски проблеми. Брисел троши недеље и недеље дефинишући величину кавеза за кокошке, форсирају пољопривреднике да уграђују играчке у штале, брину се за душе гусака, то су ‘вропска питања док стотине хиљада становника губе посао, гледају како њихови финансијски системи пропадају и осећају како постаје све теже и теже преживети – нема европског рецепта за рјешавање дужничке кризе , рекао је конзервативни мађарски премијер.
Чешки председник Вацлав Клаус је критиковао недавно планове председника Европске комисије Жозеа Мануела Барросоа о федерализацији Европе рекавши како Федерализација Европске уније последња је фаза уништења националних држава у Европи. Клауса је прошле недеље лажним пиштољем напао један суграђанин док је пролазио кроз групу људи испуцавши у њега пластичне метке. Атентатор’ је ухапшен, а прије привођења рекао је новинарима како је нападом хтио да укаже на чињеницу да се политичари не брину за грађане рекавши како је данас чак трећина народа на ивици глади.
(Дневно, Србин.инфо)
