Pročitaj mi članak
Када је на форуму у Давосу једна од главних тема била будући рат Кине и Јапана, онда значи да се негде разматра и спрема Трећи Светски рат, јер тај рат не може бити рат само између две велике и јаке земље а да се не умешају и све остале земље савезници, пре свега Северна Кореја и можда Вијетнам на страни Кине а Јужна Кореја, Тајван, Тајланд, Филипини и Америка на страни Јапана, мада би, ако гледамо историју, Кореанци и Филипинци радије ударили по Јапану него што би га бранили. Али они су сви ипак данас део Атлантског пакта са Америком као стожером.
И уопште, сукоб Јапана и Кине сви медији виде као увод у Трећи Светски рат, који би требало да се одигра у Азији, овог пута далеко од Европе. Низ догађаја и подгревање тензија између Кине и Јапана иду томе у прилог. На жалост, ни кинези а ни јапанци, као обични људи неће моћи томе да се супроставе ако њихове и неке друге елите одлуче да започне оружани сукоб ове две велике нације.
Коме одговара Трећи Светски Рат у Азији
Највећи добитници од тог рата су Американци и Европљани. Кина се својом економијом већ приближила Америци по бруто производу. Међутим, оно што је још значајније, кинези крупним корацима напредују у свемирском програму, освајају самостално нове технологије, имају огромно унутрашње тржиште за самосталан развој, живе у миру, развијају инфраструктуру и огормна средства улажу у војни сектор, млада су нација и веома амбициозни. Показали су на глобалном плану агресивност и осим Индокине и Азије коју трговински контролишу, заузели су добар део Африке, шире се на Европу и циљају Аустралију и обе Америке за свој економски продор. Све је то показатељ да ако се нешто драматично не деси, Кина ће за десет година бити империјална сила број 1 у свету. Американци ће постати број 2 и то трајно.
Кина то ради тихо, и њој на први поглед, није у интересу да ствара а нити води Трећи Светски Рат.
Други добитници Трећег светског рата су произвођачи оружја. А то су најразвијеније земље Европе, Америка и Русија. Те земље ће свакако бити снабдевачи оружјем Кине и Јапана ако Трећи светски рат почне између њих. Погледајте табеле које земаље колико оружја производе и продају годишње, и колики су им буџети за наоружање на линку овде.
Детаљнија анализа ко је власник и произвођач војне опреме, довели би вас до застрашујућег податка да је веома мали број породица и њихових банки и повезаних фондова широм света, заправо власник војних погона за производњу машина за убијање.
Трећи добитници су националне елите којима је рат такав рат у интересу. Свако нормалан би се запитао коме би то одговарало да његов народ крвари и ратује, али ако се сетимо колико је ратова до сада било и због каквих разлога, није тешко проценити да ће се мотиви лако наћи. Један од мотива који Јапан има је врло једноставан, пренасељени су, треба им земља. Ресурси воде и земље су им све мањи, становништво све веће а задњи догађаји са хаваријом у нуклеарној електрани Фукушима само потенцирају јапански поход на копно. Јапан је једина светска империја чије је национално богатство велико а земљишни посед мали, ако изузмемо ту мале земље као Швајцарска, Лихтенштајн, Луксембург, Брунеи. Тога су јапанци болно свесни и да могу сами да створе довољно велика острва, већ би их направили и створили нови Јапан. Али, дубоко је море око њих.
За сада су у оптицају разлози за сукоб као национализам, национално достојанство, право на земљу, историјска освета за злочине у прошлости, потврда доминације, супериорност нације, интереси локалне индустрије, економска и политичка криза, итд.
Ко кога тера у Трећи Светски рат и због чега
Американцима и Европљанима највише одговара дуг и исцрпљујући рат Кине и Јапана са ограниченим географским дометом. У том случају, они би снабдевали обе стране војном опремом и технологијом, задуживали би кредитима обе земље да могу дуже и успешније да ратују а заузврат би добијали јефтине кинеске и јапанске производе. Једним ударцем би средили обе земље, који су јаки економски такмичари на глобалном нивоу. Због тога што је Јапан на острвима, тај сценарио делује логично на први поглед, иако би Јапанци сигурно искористили сваку прилику да уђу што дубље у кинеско тло, буде ли могућности.
Незгодно у свему томе је што је тешко проценити војну снагу Кине. Уколико Кина покаже силу већу од очекиване, а то се може десити, Кина би лако могла у ратном налету да своје снаге прелије ван граница Кине и окупира Јужну Кореју, односно помогне Северној Кореји да то уради, и да можда закачи још пар земаља Индокине. Зато се тај пројектовани сукоб у најавама и назива Трећи Светски рат, јер се лако може раширити.
Но, у овим хипотезама постоје и неколико наизглед невероватних теза и сценарија који нису видљиви на први поглед. Једна од могућности је да постоји договор између Кине и Америке да рат са Јапаном буде окидач за рат Кине и Русије. Наиме, у првом делу сукоба са Јапаном, Кина би добила неке територије и уступке, а заузврат би отворила фронт са Русијом. Русија и Кина су данас у добрим односима, али то је мир као и сваки други у светској историји, значи нестабилана. Русија и Кина деле дугу границу, која је спонтано настала у време док је Кина била државно слаба, и Кина би сигурно нашла разлоге да направи ревизију руско кинеске границе и дође до делова Сибира и сировина које јој требају. То је тек Трећи Светски рат.
Американци и Европљани би се врло радовали том сценарију, јер би у том случају Европа брзо ушла у рат са Русима и надирала преко Украјине према Сибиру који тако прижељкује. Зато се сада и води битка за Украјину, јер је она полигон и капија Сибира и нафтних поља. У том сценарију, Кина и Европа би поделили Сибир и Русију, уз Америчку асистенцију. То је разлог зашто Русија убрзано развија нуклеарни програм и војне снаге, јер Руси нису наивни да не могу да претпоставе такав развој догађаја.
Неко би се упитао, па зашто онда Кина одмах не иде на Русију? Зато што Кина треба да искрвари, треба да ослаби, да не постане империја број један у свету. Јер свака светска империја има само један циљ, да се шири. Па или ће се Американци и Европљани ширити, или ће то чинити Руси, Индијци, Кинези.
Као и у сваком рату, и Трећи Светски рат има свог кључног играча, који улази у одређеном моменту у рат и решава га. Та кључна полуга у овој геостратешкој игри је Индија. Индија и Пакистан донекле, су контратег који треба да надзире ток игре. Задњих две деценије уз помоћ америчке и британске подршке, Индија је самостално развила свемирски програм, а то ће рећи нове војне технологије. То је земља која има огромне људске ресурсе, једине достојне директног сукоба са Кином. Једини војни проблем који постоји је што Индијска војска мора да пређе високе Хималаје да би ратовала са Кином, но ни то није немогуће, тренирали су задњих деценија тај сценарио у сукобу са Пакистаном.
Иран је такође земља са којом се преговара да буде на страни савезника, с обзиром и да је Иран респектабилна војна сила. Иран, иако се не граничи са Кином, треба да буде војна, иделошка и материјална подршка исламским револуционарима у Кини.
Јер, још један од могућих сценарија је да се Кина распарча између Индије, Јапана, Кореје и Русије. Та идеја Европљанима и Американцима такође није мрска, јер су то већ раније радили а одговарало би им и данас. Слаба Кина им је мног дража и милија опција од јака и независна Кина.
Хоће ли избити трећи Светски рат ускоро
Вероватно се сада у војним штабовима светских сила спроводе сталне калкулације и праве стратегије шта би био најбољи оквир за Трећи Светски рат. Не заборавимо, Кина иако делује јако и моћно, огромна је земља, пуна различитости и различитих струјања. У Кини постоје региони са више десетина муслимана, који могу бити фактор унутрашњег ризика, јер су у огромним руралним пределима, где је слабија државна контрола и наслоњени су на исламске земље. То је потенцијално кинеско исламско пролеће. Постоје и милионски кинески народи који не воле доминацију народа Хан који влада Кином, као што постоје и многи идеолошки покрети супростављени кинеском комунизму. Не заборавимо ни острво Тајван прекопута са кинеским националистима који сањају да се врате у матицу Кину, а војно су јаки и потпомогнути од Америке.
Гледајући логично, Кина иако тренутно на врхунцу снаге, требало би да буде опрезна са силама и савезницима око ње, јер се сви Кине боје и радо би је растурили и ослабили. Кинези у Индокини су неколико пута у задњих 200 година били изложени погромима и милионским масакрима, јер их локално становништво не воли, и све те земље су против Кине. Русија би такође требало да буде опрезна, јер се и њој ради о глави због Сибира и извора нафте и земног гаса, па логично изгледа да Кина и Русија треба да буду војни савезници и да се даље у миру развијају. У том случају, сви остали би дрхтали пред том силом.
Међутим, логика је једно а стварност друго, посебно када се информативна мрежа и инфраструктура укључи у креирање сукоба и интезивирање рата. Очигледно је да велика нервоза постоји у том региону, која је почела са чаркама између Северне и Јужне Кореје, а наставља се провокацијама између Јапана и Кине. Садашње безбедносне агенције свих ових земаља познају овакве сценарије и разматрања, међутим, одлуку неће донети они, донеће је неко други и повући обарач, негде далеко.
Када и како то још не знамо, али је сигурно да ћемо путем светских медија као што су ЦНН, АБЦ, ББЦ, Реутерс, бити лагано увођени у нови светски сукоб. Трећи Светски Рат ће бити преношен уживо.
(Башта Балкана)
