Прочитај ми чланак
Без обзира на све међународне напоре, ситуација у Гази не само да не постаје лакша, већ се све више заоштрава. У суботу ујутру, 17. новембра, израелска авијација је бомбардовала седиште ХАМАС у сектору. Израел је територије које се граниче с Газом прогласио забрањенима за цивилна лица. Број резервиста који могу бити позвани у случају напада повећан је с 30 на 75 хиљада. На границу с Газом пребачени су тенкови и елитне јединице војске.
Обично овакве мере претходе почетку напада. У међувремену ХАМАС и даље пуца на Израел. Ракете су први пут у току последњих деценија пале у близини Тел-Авива. И у Јерусалиму је објављена ваздушна узбуна.
Ситуација се заоштрава од среде, 14. новембра кад је Израел у Гази убио руководиоца војног крила ХАМАС Ахмеда ал-Џабарија и почео да бомбардује Газу из ваздуха у одговор на ракетне ударе по израелским градовима од стране бораца ХАМАС. Савет безбедности УН који је хитно сазван 14. новембра није донео никакву одлуку.
Израелски аналитичари објашњавају да ударима по позицијама бораца Израел жели да натера ХАМАС на дуготрајно примирје. Међутим, може се десити и да не оствари овај циљ, каже познати израелски војни аналитичар Андреј Кожинов.
Иронија се састоји у томе што чим већу штету Израел наноси борбеном крилу ХАМАС, тим овај више појачава радикалне групације у сектору Газе. Последњих неколико месеци и година управо ХАМАС је обуздавао џихадисте свих врста, укључујући и припаднике џихада који имају сличности с Ал-Каидом. А ХАМАС је био елемент који их задржава зато што је имао власт у својим рукама и био је заинтересован за релативно нормалан живот становништва.
Од петка па све до суботњег преподнева одвијали су се скоро непрекидни преговори преко телефона између председника САД Обаме, председника Египта Мухамеда Мурсија и премијера Израела Нетанјахуа. Председници Русије, Француске, Турске и Немачке, као и ОУН позивају стране на прекид ватре и уздржаност.
ХАМАС и Израел треба да испоље одговорност и да учине све за деескалацију конфликта, изјавио је у Лондону министар иностраних послова Британије Вилијем Хејг.
Израел такође сноси одговорност за деескалацију конфликта. Он треба да искористи све могућности за то. Такође треба поштовати све међународне норме хуманитарних закона и избегавати жртве међу мирним становништвом. Кад је Израел раније започео надземне операције у неком конфликту, управо тада је губио већи удео међународне подршке и саосећања.
По најновијим подацима Израел је уништио већ 800 циљева у Гази. Погинуло је преко 40 Палестинаца, већином жена и деце. Удари из ваздуха и припрема са земље слични су шеми припреме најновијег напада Израела на Газу из 2008-2009. године. Тада је у току операције „Ливено олово“ (Cast Lead) је било убијено 1400 Палестинаца.
Пуцање бораца ХАМАС по пограничној израелској територији није почело јуче. Оно траје годинама. Крајње оштра реакција на њих сад је условљена унутрашњом политичком ситуацијом у Израелу, предстојећим изборима, објашњава водећи аналитичар Института за познавање истока РАН Татјана Носенко. Она сматра да је понављање „Ливеног олова“ сасвим могуће.
У Израелу у јануару идуће године треба да буду одржани избори. Иста таква ситуација настала је 2008. и почетком 2009. године, уочи предстојећих избора. Тада је извршена позната операција „Ливени бакар“. Сад је све слично. Историјски је тако настало да лидери Израела уочи избора покушавају да оставе утисак на бираче.
Унеколико умирује чињеница да је за почетак следеће недеље планирана посета Јерусалима и палестинских територија од стране Генералног секретара ОУН Бан Ки Муна. Тешко да ће Израел кренути у напад за време његовог боравка у региону.
Ситуација и ескалација напетости на Блиском истоку биће размотрена у понедељак 19. новембра на сусрету у Бриселу министара иностраних послова из 27 земаља Европске уније.
Ако се може судити по изјавама САД, они бреме одговорности за регулисање ситуације углавном пребацују на египатског председника Мухамеда Мурсија. САД су, изјавила је званични представник Стејт департмента САД Викторија Нуланд, јасно ставиле до знања да „Египат игра кључну улогу у свим напорима на деескалацији“ (the US considers „the Egyptian role a key in any efforts to de-escalate“). Мурси и председник Обама одржавају сталну телефонску везу.
Председник Мухамед Мурси је 16. новембра упутио свог премијер-министра Хашима Кандила у Газу на састанак с руководством ХАМАС. Главни задатак мисије је био покушај да се организација наговори да обустави гранатирање. Невољу у тренутној ситуацији представља то што се конфликт одвија на фону нагло промењеног стања у арапском свету после потреса „арапског пролећа“. Оно је у великој мери радикализовало Блиски исток. И за регулисање ситуације неће бити довољни уступци само ХАМАС.
(Глас Русије)
