Pročitaj mi članak
До председничких избора у Француској остало је још нешто више од годину дана. Као што је познато, избори треба да се одрже у априлу 2017.године, али већ сада становништво Пете републике говори о томе ко ће за период 2017 – 2022. заузети Јелисејску палату. Садашњи председник Франсуа Оланд је разочарао бираче, највероватније једном и заувек.
Зато социјалисти на изборима 2017. могу да учествују само проформа.
Шансе за победу неће бити ни код једног од најјачих кандидата, јер харизматичних личности код социјалиста како нема сада, тако их ускоро неће ни бити. За 15 месеци тешко да ће се у политичкој „стакленој башти“ појавити изузетна личност, за којом ће поћи милиони поштовалаца. Француска има велике проблеме управо у вези с тим. Отишла су у неповрат времена Франсуа Митерана, који је Петом Републиком руководио од 1981. до 1995.године (најдужи председнички мандат у историји Француске). А Франсуа Оланд је само за три године изгубио подршку великог дела свог електората.
Данас Француска живи лошије него што се надало 18 милиона бирача који су 2012.године гласали за социјалисте. Пред нову 2016. годину социолошко анкетирање је показало да се на првом месту списка који је чинило девет најзначајнијих особа налаз вођа Националног фронта, Марин ле Пен, коју је одабрало 40% анкетираних. Оланда је бирало њих 26%, а Саркозија само 8%. Републиканца Саркозија је скоро два пута (14%) превазишао бивши премијер Ален Жипе. Уосталом, ових дана је репрезентативно анкетирање, извршено по налогу новина „Л’паризјен“ показало да Алену Жипеу верује 56% анкетираних. За њим је, са 37%, Марин Ле Пен. Врло је вероватно да ће се за Јелисејску палату борити мадам Ле Пен и господин Жипе. Ако ништа друго, то су бар два релативно нова лица на политичком небу Француске.
Алена Жипеа зову „компјутер који хода“ јер има невероватне математичке способности. Он је дуго радио са председником Жаком Шираком кога већина Француза воли и поштује и дан-данас. „Национални фронт“ који је већ изјавио да ће се као трећа политика снага, и Марин Ле Пен, борити за гласове младих. Они који још нису напунили ни тридесет пет а већ су, због интрига бриселских бирократа који навијају за имиграцију, као и празних речи домаћих политичара који нису у стању да се супротставе Бриселу ни у чему, изгубили наду у будућност.
Већ сад много њих у Европи каже да талас бегунаца из прошле године може да се назове само проба за цунами који чека стари континент у следећих годину – две. Французи желе да их било како заштите од најезде која прети и њиховој земљи и сваком становнику Републике. Оланд и Саркози нису успели да се са тим изборе, а неће моћи ни у наредном периоду. Потребни су одлучни људи. Можда ће баш Ален Жипе и Марин Ле Пен бити управо такви.
Извор: .Фонд Стратешке Културе – Борис Степанов
