Pročitaj mi članak
Почела француска војна интервенција у држави Мали – почетак операције објавио француски председник Францоис Холланде.
Према најновијим информацијама, француска војска започела је с војном операцијом на сјеверном простору државе Мали.
„Француске снаге од овог поподнева дјелују заједно с војском Малија против терористичких елемената“, истакнуо је француски предсједник Францоис Холланде.
„Ова операција ће трајати колико год буде потребно“, истиче се у службеној изјави Холландеа.
Службени улазак француске војске у Мали долази свега дан након што је предсједник Малија, Дионкоунда Траоре, службено затражио помоћ од Француске. Двојица би се требала састати ове сриједе у Паризу.
Осим Француске, Малију у помоћ војску шаљу и Нигерија и Сенегал.
Објава такођер долази на исти дан када је и УН затражио интервенцију. Подсјетимо, Вијеће сигурности УН-а затражило је „брзи размјештај“ страних трупа у Малију. Одобрени су планови за слање око 3,000 афричких трупа да би се поново освојио сјевер државе.
Француски Председник Францис Холанде је дао ријеч да ће зауставити напредовање побуњеника који су „повезани са ал-Qаеда-ом“, контолирају сјеверни дио Малија и који су, наводно, кренули ка југу у посљедњих неколико дана.
Резолуција о Малију, коју је већ донијело Вијеће сигурности УН-а, дозвољавају војну интервенцију.
„Законски оквир за интервенцију постоји на основу резолуција УН-а и захтјева Малија за помоћ… пратимо ситуацију на терену сваки сат“, истичу француски дужносници.
До сада су Француска и друге ЕУ нације имале ограничене планове за помоћ, нудећи само обуку и логистику као подршку војсци Малија.
Изгледа како су се претходни наводи ипак остварили (види: Нови обрачун бораца за независност Азаwада и исламистичких милитаната, страна интервенција у Малију најраније на прољеће).
„Ми смо у Конни ради џихада,“ рекао је Санда Абу Мохаммед, гласноговорник групе милитаната Ансар Дине, за АФП.
Исламистичке скупине Ансар Дине и Мујао контролирају сјевер Малија од прошлог травња (види: Тимбукту – исламистички милитанти уништавају древна светишта, дио УНЕСЦО-ове свјетске баштине).
Наводно су екстремисти ступили у неку врсту краткотрајног савеза с Туарезима, али овај савез се брзо распао након чега су Исламисти освојили градске центре у том подручју те знатно смањили утјецај Туарега.
Но, питање је да ли је тај савез икада постојао или се ради о обичној лажи – само како би Холланде могао данас свијету поручити да креће у још једну „борбу против тероризма“.
Наиме, Туарези су се и сукобили с Исламистима у неколико наврата .
Исламисти су оптужени због ратних злочина и покушаја насилног увођења шеријатског закон у регији. То је изазвало страх да би подручје могло постати центар милитаната који су повезани са ал-Qаеда-ом.
Побуњеници тренутно пријете да ће заузети град Мопти, а то би угрозило и главни град Бамако.
Ситуација на сјеверу Малија поприлично се „изврнула“ од својег инцијалног стања. Наиме, проблеми за централне власти у Малију почели су након што су се Туарези – који су се већином борили на страни Муаммара Гаддафија за вријеме рата у Либији 2011 – почели враћати на пустињски предио сјеверног Малија, гдје и иначе живе стољећима.
Вративши се на тај простор, с већом количином оружја, прогласили су своју засебну државу Азаwад.
Туарези нису Исламисти нити је исламизам био повод окупације сјеверног Малија. Но, ствари се идућих мјесеци нагло мијењају и у цијелу причу се уплиће Ал-Qаида и скупине повезане с њима.
Исти „користе гужву“ и преотимају актуалну ситуацију од Туарега (види: У Азаwаду исламисти, уз помоћ Ал-Qаеде, заузели посљедње веће упориште Туарега из покрета МНЛА, Алжир против стране интервенције).
Утјецај Француске на Мали заснован је повијесним приликама. Посљедње вријеме спекулира се како су управо на простору Малија пронађене знатне залихе природних ресурса што је још један разлог због којег су се многи брзо организирали око идеје да централна власт у Малију мора вратити контролу над својим сјеверним дијелом земље.
Подсјетимо се укратко кронологије догађаја – након што су Туарези покренули побуну на сјеверу земље, у главном граду Малија избија војни удар. Наиме, војска је оптужила тадашњег предсједника, Амадоу Тоумани Тоурéа, да није учинио довољно како би се организирао војни протунапад против туарешке побуне.
Контролу над војном хунтом преузима капетан Амадоу Саного који касније, у травњу 2012, препушта власт над земљом актуалном предсједнику Дионцоундау Траорéу, унаточ томе што је изгледало како се Санаго залаже за то да не дође до стране интервенције (види: Вође државног удара у Малију: „Ниједан страни војник неће ступити на наш териториј без нашег одобрења“). Од када је дошао на власт Траорé се завјетовао како ће „сломити побуну Туарега“.
Но, очигледно је како војска Малија није у стању сама обавити тај посао и већ неколико мјесеци отворено се говори о страној војној интервенцији. Једно питање остаје отворено – колики је заправо прави утјецај екстремиста и Ал-Qаиде на сјеверу Малија?
Или се ради о намјерном инзистирању на томе да су „опасни екстремисти“ преузели контролу само како би се међународној заједници лакше прогурала прича о још једној војној интервенцији западних сила у земљи тзв. трећег свијета.
У сваком случају, побуњеници на сјеверу Малија – тко год међу њима био истакнутији – сада су препуштени сами себи. Нема нити једне државе или скупине која би им пришла у помоћ. Надаље, УН Вијеће Сигурности је једногласно одобрило интервенцију (УН већ дуже времена подупире интервенцију, види: УН позвао на безувјетну и хитну предају власти у Малију).
С друге стране, бар ако ћемо се водити међународним законом – легитимни предсједник позвао је другу земљу у помоћ. То што Француска у свему овоме види искључиво свој интерес, то је чињеница и није никаква тајна.
Сјевер Малија богат је златом и ураном, но ти ресурси тек су недавно откривени (види: Мијења се политичка карта Африке – Туарези прогласили неовисну државу Азаwад у којој се налазе нека од највећих налазишта злата, урана и нафте). Француска сада улази унутра и како то бива, очекује добру материјалну корист од ове војне авантуре.
Без обзира што је овог пута Француска „легитимно“ позвана у војни сукоб, чињеница је да ова земља проводи империјалистичку политику на простору Африке гдје су некоћ били колонизатори.
Слично се десило и предсједнику Обале Бјелокости, којега су 2011 дословно свргнули француски командоси и депортирали га у Хааг (види: Лаурент Гбагбо, доктор повијести и „дивљи тиранин“ управо лети за Хааг).
Реално гледајући, побуњеници на сјеверу немају превише шансе, јер уз Француску у сукоб улазе и поједине афричке земље.
Овај сукоб требао се ријешити интерно, унутар Малија. Уколико власти у Малију пак сматрају да нису у стању вратити контролу над сјеверним дијелом земље, могли су позвати у помоћ – што заправо и јесу – околне афричке државе.
Зашто би једна Француска морала бити уплетена у ово? И више је него очито да је Француска инзистирала да је се позове у овај сукоб (види: Француска предлаже УН резолуцију за интервенцију на државу Мали и рушење власти на сјеверу земље).
извор(и): РТ | АП | АФП | Реутерс
