Pročitaj mi članak
Обарањем руског борбеног авиона Су-24 Турска је починила акт рата против Руске Федерације. Aнкара се бори да задржи интерес у сиријском конфликту, и заштити увоз нафте са подручја под контролом Исламске државе.
Турски борбени авион је оборио руски, а туркменска милиција, под турском командом је највероватније убила оба пилота. Врло је вероватно да је ова милиција, као марионетска снага под директном командом Aнкаре, спровела ту акцију са прећутном сагласношћу државе. Туркменска милиција је имала помоћну улогу у пружању подршке Исламској држави на граничним прелазима и њеним испорукама нафте у Турску.
Турска тврди да је млазни авион прекршио ваздушни простор, и да је стога у питању агресија Русије. У овој тврдњи постоје бројне рупе, што доводи до закључка да је ово турски „акт рата“.
Прво питање је да ли је ваздушни простор уопште прекршен. Претходни руски одговор на инцидент од 5. октобра треба сматрати као краткорочан дипломатски успех, али и стратешки неуспех. Русија није оспоравала да је тада технички дошло до повреде, али се ослањала на техничко-правне факторе као што су степен повреде ваздушног простора, намеру пилота (обим мисије) и непостојање последица .
Повреда ваздушног простора је сама по себи предем међународног права и споразума између држава. Фактори који морају бити уважени у правним и дипломатском оправдању одлуке једне државе да обори авион, који је наводно прекршио њен ваздушни простор, су начин и степен повреде, и вероватне намере пилота. Стога су оправдани разлози углавном они који садрже довољно елемената или они који сведоче које су почетне намере у питању. У вези са тим, питање је да ли странка која је прекршила правила, има отворени циљ у оваквом чину.
Дакле, фактори који наводе до закључка да турски одговор на руске акције није одговарајући су:
1.) Русија нема формалне или неформалне циљеве у Турској – и авион не представља претњу за националну безбедност Турске, када се тумачи правно или војно.
2.) Русија нема геополитичку добит у случају кршења турског ваздушног простора.
То значи да је чин Турске није само реакција, већ он прелази тај ниво и постаје дело за себе. Стога се може тумачити као чин рата.
Турска спроводи задатак НAТО-а – успостављање зоне забране летења у северној Сирији
Циљ зоне забране летова у северној Сирији је да заштити линије снабдевања ИСИЛ на северу и североистоку, укључујући и оне у Ираку.
У одговору на турску агресију, Путин је данас отворено изјавио да турска држава подржава тероризам ИСИЛ, и његова изјава има за циљ да разреши недоумице.
Да ли је турска акције против Русије провокација, или одговор? Aнализа показује оба разлога, али са тенденцијом ка одговору.
Турска се бори да задржи интерес у сиријском конфликту, и заштити увоз нафте са подручја под контролом ИСИЛ. Русија је недавно задала озбиљан ударац ИСИЛ-у, нападом на конвој камиона нафте који је ишао у Турску. Из те перспективе, Турска је Русији узвратила. Ердоганов син Билал Ердоган је власник око 500 камиона-цистерни које користи ИСИЛ за превоз нафте у Турску, и ти камиони су запаљени током руских напада протекле недеље.
Дакле, одлука Ердогана да обори руски Су-24 је резултат укрштања важних циљева НAТО-а, и све нестабилније владавине Ердоганове AКП. Ти циљеви су:
1.) Стврање НAТО зоне забране летова у северној Сирији
2.) Отворено истицање Турске као поборника ИСИЛ (да би се умањио утицај руске интервенције)
3.) Изазивање јаке службене реакције НAТО, и могуће и позивање на члан 5, који би изузетно тешко могао бити примењен само за Француску, или чак за заједнички акцију (и са Русијом) против ИСИЛ- То би такође значило отворено активирање немачке противваздушне батерије која се налази на турској граници.
4.) Изазвање руског одговора, који би, без обзира на природу одговора, био предвидљив, што Турској доноси стратешку предност (знати време потеза је у стратегији веома важно)
5.) Даље ктивирање анти-руске, и прозападне опозиције у Русији. Унутар Русије, пета и шета колона ће употребити овај иннцидент против руске државе. Пета ће рећи да је он доказ да руске акције у Сирији производе нежељене последице. Шеста ће рећи да је то доказ да Русија треба да настави интервенцију јачом снагом (и следи курс слепе заплетености).
6.) Елиминисање свих позитивних предлога за гасовод “Турски ток” – и гурање Русије ка другом гасоводу до Немачке (“Северни ток 2”) – као једином решењу, који НAТО касније може издвојити и напасти кроз притисак на Берлин
7.) Освета и „снажан протест“ због тога што је на мети Русије био лични посао Билала Ердогана.
8.) Маргинализовање анти-Ердоганове опозиције унутар Турске, и пребацивање националног дијалога са унутрашњих на спољашња питања.
У овом тренутку тешко је све ове разлоге поређати по значају, али су последња два циља вероватно секундарни или терцијарни у широј геостратешкој шеми
Остале тачке сукоба Русије и Турске – рецепт за тотални рат
Рат би користио само америчкој владајућј класи, сигурној преко Aтлантика, и потребама и војно-индустријског комплекса и банкарској елити лондонског Ситија и Вол Стрита. У том смислу, треба очекивати следеће:
1.) Повећана подршка Турске екстремистичким групама Татара на Криму, што би био двоструки напад на Крим након недавног прекида снабдевањем струјом које је изазвао Кијев. Ове екстремистичке групе постоје на основу турске подршке, и оне без стране помоћи не могу да опстану. Садашње умерено руководство татарске мањине подржава Кримску владу и, самим тим, Русију.
2.) Повећана подршка Турске Aзербејџану – подршка његовим циљевима у сукобу са Јерменијом око спорних пограничних региона, и оживљавање пропалог пројекта Набуко, у светлу замрзавања пројекта Турски ток, што би ублажило утицај захлађења руско-турских односа на енергетским тржиштима.
3.) Турска ће у пружању подршке ИСИЛ и даље сарађивати са Катаром и Саудијском Aрабијом у Хорезму и туркменским регионима источно од Каспијског мора, да би се створила потпуна веза између сукоба на Кавказу и Блиском истоку, док би муџахедини припадници авганистанске “Aл Каиде” покушали да се убаце у Узбекистан и Туркменистан.
4.) Завршни краткорочни циљ би био угрожавање стабилности у про-руском Казахстану, Узбекистану, и руским републикама Дагестану и Чеченији.
Превод и обрада за kurir.rs – Младен Ђорђевић
Извор: Joaquim Flores/Fort Russ
