Процентуално, енглески градови Бредфорд, Блекбурн и Бирмингем имају највише муслимана међу својим житељима. Бројчано, највише их живи у Паризу: 1,7 милиона. Лондон има нешто мање. Заправо, ближа анализа показује да бројност муслиманског живља не игра сама по себи улогу у присуству исламистичког тероризма.

Једна од највећих предрасуда гласи: Муслимани и тероризам су скоро, па слична реч. Свако ко тако размишља чини гору ствар од тероризма. И тачка. Aнализа Телеграфа нема никакву жељу да установи везу између присуства муслимана у неком граду и могућих терористичких напада; међутим, да би био исламистички терориста прво мораш да будеш муслиман (наравно, то је идеолошки услов; психолошки услов да будеш терориста је да будеш губитник и лудак).

Велика је глупост рећи “нису сви муслимани терористи, али су сви терористи муслимани” јер нису сви терористи муслимани.

Исламистички терористи јесу муслимани, али има тероризма и ван ислама; сетимо се само левичарског и десничарског тероризма који је свет потресао у деценијама након Другог светског рата.

Чак и данас имамо ситуацију да хришћански бели расисти убијају друге људе због боје коже или зато што врше абортусе.

Друго, немамо никакву жељу да идемо на руку затуцаних и нетолерантних људи који сваког муслимана виде као особу која је опасна и која је потенцијални терориста.

Међутим, пошто, као што смо горе рекли, мораш прво бити муслиман да би био исламистички терориста, а пошто су напади концентрисани на велике градове (пре десетак година су били Лондон и Мадрид, 13. новембра лане Париз, данас Брисел) због тога што терор у њима има највећег одјека и угрожава највише људи, изгледа да су градови у којима има највише потенцијалних исламиста уједно и најугроженији.

Који су то градови на територији Европске уније?

(Нећемо се бавити читавом Европом зато што на нашем континенту постоје и већински муслиманске државе и већински муслимански градови у којима су припадници исламске религије “домороци” и у којима је степен опасности од тероризма заправо низак, зато што су међу својима; исламисти пре свега делују у земљама у којима нису домороци, у земљама у које су се доселили они или њихови родитељи, у којима “белу” и “хришћанску” већину посматрају као “невернике” и “непријатеље”.)

Тешко је поређати градове по броју муслиманских имиграната, зато што су информације често пуке процене. Неке су засноване и на објективним подацима, али не све. Ипак, покушаћемо.

Судећи по званичној статистици, односно попису из 2011. године, енглески град Бредфорд процентуално има највише муслимана на територији читаве ЕУ: 32,4 одсто. Следи Блекбурн са 28,4 одсто и Бирмингем са 26,9 одсто.

Француске и холандске луке Марсеј и Ротердам, и белгијска престоница Брисел, су врло близу тог одстотка, пошто процене за сва три града говоре о 25 одсто. Руку на срце, има их које у контексту Брисела помињу и 15-17 одсто.

Лутон има 24,4 одсто, Aмстердам 24 одсто (судећи по “Економисту”), Стокхолм и Малме имају 20 одсто, Лестер 18,6 одсто, Барселона 17,54 одсто, Aнтверпен 16,9 одсто, Манчестер 15,8 одсто, Хаг 14,2 одсто.

Париз и Лондон имају између 10-15 одсто муслиманских имиграната.

Бројчано, међутим, у Паризу их живи највише; “Економист” тврди да је у питању чак 1,7 милиона људи ако се рачуна територија читаве метрополитске области. Лондон не заостаје много; 1 милион у границама “Великог Лондона” и далеко више од тога ако се рачуна цела метрополитска област.

Заправо, ако све ове бројке, било процентуалне било физичке, узмете у обзир, јасно вам је да проценат и број муслимана не игра сам по себи директну улогу у вероватноћи исламистичког тероризма.

Прво, постоји слобода кретања у целој Европи.

Друго, битна је интеграција имиграната; ако су укључени у друштво (што у Паризу и Бриселу у доброј мери нису), мала је вероватноћа да ће доћи до радикализације. Људи махом имају тенденцију да жуде за рајским пределима након смрти тек ако на овом свету немају ништа вредно живљења.

Треће, пуно је важније који је град у питању и какав је његов значај у светским односима. Може у Лутону да живи колико год хоћете припадника исламске религије, када је Лутон небитан град у којем напад не доноси ништа.

Са друге стране су Брисел, Лондон, Париз, Aмстердам, Стокхолм, Хаг, Берлин (у којем живи око 9 одсто), Франфурт (11,8 одсто), Милано (10 одсто), Беч (8-10 одсто), па можда чак и Ротердам, Марсеј, Хамбург и Aнтверпен (јер су то велике луке), у којима напади доносе много и на публицитету и у на ефекту.

Извор: Телеграф

Ознаке: Велика Британија, ЕУ, Муслимани, Француска