Pročitaj mi članak
Док се Европска унија бави проблемом Украјине, конкретније – покушава да осмисли нове белоруске споразуме, на источним границама те организације све се јаче разгорева озбиљан скандал. Власти самопроглашене „Републике Косова“ су се обратиле руководству ЕУ и владама појединих земаља са врло оштрим захтевом који нема преседана: да се „хитно“ врате назад хиљаде избеглица и илегалних имиграната који су последњих дана нагрнули са Косова у Аустрију, Мађарску, Немачку и друге земље ЕУ.
Тај захтев је изговорио руководилац косовског МУП-а Скендер Хисени који на политичкој сцени Приштине представља једну од најбитнијих фигура. „Увек су нам говорили да значајан део илегалних миграната нема право на стицање одговарајућег статуса и да ће бити враћени. Тако да се надам да ће то најзад бити учињено, и то брзо“ – изјавио је Хисени у току посете Бечу.[1] Он сматра да застој у решавању тог проблема код илегалних имиграната ствара „илузију“ да ће у земљама Европске уније наћи уточиште.
Са своје стране, министарка унутрашњих послова Аустрије Џоана Микл-Лајтнер, која је разговарала са Скендером Хисенијем, позвала је да се страсти не узбуркавају. Она се слаже да мигранти са Космета „немају шансу за добијање уточишта“ јер немају ни одговарајуће разлоге да беже из своје отаџбине. Међутим, она је подвукла да све треба да се уради у складу са законодавном процедуром. Све што она може да уради то је да покуша да се убрза разматрање молби како би „несрећници“ били враћени на Косово и Метохију у року од 10 дана.[2]
![iskenderov]()
О аутору
Петар Искендеров је виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“.
Доток имиграната са Космета у ЕУ последњих дана је стварно почео да личи на лавину. Према подацима правних органа Мађарске, само у последњих шест дана национална полиција је успела да задржи приближно 8000 миграната. Од почетка фебруара ове године у Мађарској је дневно задржавано по неколико хиљада илегалних имиграната, при чему је 95% било са Косова и Метохије.[3]
Пут којим се они крећу води из јужне српске покрајине, преко централних делова Србије до српско-мађарске границе и, најзад, пограничних мађарских градова – у првом реду Сегедина. Повећавање броја илегалних имиграната са Космета је запажено од почетка децембра 2014. Регистровано је и у градићу Ашотхалом који броји две хиљаде становника. Његов градоначелник Ласло Тјорочкаи звони на узбуну:
„Свакога дана стиже између 500 и 1000 нових избеглица… Долазе сваког дана, без обзира да ли један или ноћ“…[4]
Таква динамика омогућује да се претпостави да ће подаци за фебруар ове године бити много већи од јануарских. Уосталом, и тада је бројност молби које су стизале мађарским властима од оних који би желели да добију дозволу за боравак у тој земљи, износио 13000 људи. Тај показатељ је превазишао одговарајуће податке за целу 2014.годину када је било регистровано укупно 11200 молби.[5] До Аустрије за сада доспева мањи број становника Косова. Али и тамо је у јануару регистровано преко хиљаду молби косовара, док их је у целој 2014. било 1900.
Много је тежа ситуација у Немачкој. Локалне новине Mannheimer Morgen су ситуацију окарактерисале врло јасно: „Сеоба са Косова“ треба да се заустави.[6] Према немачким изворима у јануару ове године са Косова је у Немачку стигло 18000 миграната.[7] При том, како признају немачке власти, легалну дозволу за останак у Немачкој због „политичког гоњења“ у њиховој отаџбини добило је само 0,3% људи. Све јачи приток миграната са Косова и Метохије се од децембра 2014. региструје и у Швајцарској, Шведској и Белгији.
Судећи по информацијама којим располажемо настала ситуација представља резултат реализације општеевропског сценарија који су иницирали медији на иницијативу кругова, повезаних са албанском дијаспором из земаља ЕУ. „Међународна организација за миграције“ тврди да може да се говори о дезинформационој кампањи великих сразмера која „циркулише по социјалним мрежама“ и која шири податке о кобајаги огромној потражњи у ЕУ за сезонским радницима са Косова и Метохије и „легалним бонусима“ за њих у Аустрији и другим државама-чланицама ЕУ.
Та кампања је власти Европске уније и владе појединих земаља очигледно дочекала неспремне. Секретар за штампу у министарству унутрашњих послова Немачке Јоханес Димрот је за решавање проблема предложио заиста техничко решење: да се у привремене логоре за пријем имиграната са Космета пошаље још преводилаца и правника.[8] Истовремено његове колеге из других земаља се не одлучују да учине чак ни толико.
При том Немачка и друге западне државе (међу којима су и САД) према косметским Албанцима воде попуно „погрешну“ политику– то је већ мишљење Илира Деде, једног од активиста највеће опозиционе снаге на самом Космету – покрета „Самоопредељење“. У интервјуу немачким медијима он је подвукао да се Запад последњих година превише занео политичким комбинацијама у вези са Косметом (у које спада и договарање преговора између Београда и Приштине), те да је заборавио да је неопходно да се решавају највећи косметски социјално-економски проблеми. Ниво незапослености на Косову и Метохији само према званичним подацима износи 45% – подсећа Илир Деда и упозорава да је социјално-економска ситуација лошија чак и у односу на 1999.годину када је Космет био под војним сукобима.[9]
Неочекивано нагло јачање новог – сада већ општеевропског – завијутка у косметској кризи у стању је да Европску унију доведе у изузетно опасну ситуацију. Десетине хиљада илегалних имиграната са Косова и Метохије у срцу Европске уније, који поступају по наредбама анонимних диригената социјалних мрежа, никако не спадају у несрећне Либијце који се спасавају ратних сукоба у својој отаџбини.
Уколико се томе дода „украјински синдром“ и „грчки преседан“ – појављује се непријатна претећа слика по Европску унију.
„Украјинска криза наводи на почетак нове мутне ере у светској политици“ – тако ситуацију на континенту коментарише The Guardian:
„Пошто је изгубила партнера какав је Русија и стекла нове обавезе због Украјине, Европа не може да одлучи шта даље да ради. Наравно, Немачка је делимично преузела на себе улогу дипломатског вође целе Европе, али је остало нерешено много важније питање општих стратешких циљева и начина како да се до њих дође. Европа која је у последњој четвртини 20.века представљала острво стабилности и мира сада се поново придружује остатку света“…[10]
Стварно, какво „острво за одмор“. Пре ће бити „Океан буре“…
УПУТНИЦЕ:
[1] AFP 121736 GMT FEB 15
[2] AFP 121609 GMT FEV 15
[3] AFP 101607 GMT FEB 15
[4] DPA 131325 GMT Feb 15 13.02.2015 16:26
[5] AFP 101607 GMT FEB 15
[6] Mannheimer Morgen, 13.02.2015.
[7] DPA 131146 Feb 15 13.02.2015 13:46
[8] DPA 131325 Feb 15 13.02.2015 16:26
[9] DPA 131316 Feb 15 13.02.2015 15:18
[10] ] http://inosmi.ru/world/20150216/226288365.html
