Прочитај ми чланакПосле убиства руског амбасадора у Турској, бивши амерички дипломата и амбасадор у Ираку Кристофер Хил, изјавио је да би овај случај могао да ескалира и да је јасно да се са Ердогановим режимом "нешто дешава".
Фото: Reuters
После убиства руског амбасадора у Турској, бивши амерички дипломата и амбасадор у Ираку Кристофер Хил, изјавио је да би овај случај могао да ескалира и да је јасно да се са Ердогановим режимом „нешто дешава“.
Хил је за ЦНН коментарисао актуелну ситуацију у Турској, као и реакције Вашингтона на изјаве турских званичника у којима се алудира на америчку умешаност у атентат. Оцену Џона Кирбија, портпарола америчког државног секретара да су такве оптужбе „апсолутно смешне“, Хил је окарктерисао као неуобичајену.
– „Апсолутно смешно“ није уобичајан дипломатски начин разговора. Мислим да ова ситуација може да ескалира. Јасно је да се нешто дешава у Турској, посебно са режимом Реџепа Тајипа Ердогана након неуспелог војног пуча. Турска постаје све ближа са Русијом и препушта јој дипломатско вођство. Крајње је необично да Русија преузма дипломатско вођство, посебно да улога САД буде сведена на љутњу према савету безбедности УН без директне улоге у дипломатији – изјавио је Хил за ЦНН.
Након убиства амбасадора, руски председник Владимир Путин изјавио је да је убиство „провокација с намером да се угрозе односи Русије и Турске и мировни процес у Сирији“, док је турски председник поручио да на ту провокацију неће насести.
Зближавање Москве и Анкаре
Москва и Анкара имали су успоне и падове у односима. Руска интервенција у Сирији на страни Башара ел Асада разбеснела је Ердогана који је својевремено био један од првих светских лидера који је тражио Асадов одлазак са власти.
Неколико месеци касније, након пуча, затезање односа са Западом, али и порасту подршке курдске мањине у Турској милитантним курдским фракцијама, Анакара и Москва приближиле су своје ставове, па чак и заједнички радила на плану извођења цивила из Алепа.
Зближавање су пратили и протести испред руске амабасаде и дипломатских представништва у Истанбулу и Анкари. Сам атентатор на амбасадора рекао је „ми гинемо у Алепу, ви ћете овде“.
У првим анализама након што је вест о атентату обишла свет, медији и многи западни аналитичари поредили су овај догађај са атентатом на престолонаследника Фердинанда у Сарајеву 1914. године након ког је почео Први светски рат, али турски колумниста Мустафа Акјол не очекује да ће између две земље доћи до било каквог ратног сукоба.
– Ово није Сарајево. Између Анакаре и Москве неће избити рат. Чак напротив, мислим да ће бити још ближе – рекао је Аклој за „Вашингтон пост“.
Која је цена?
Ипак, чињеница је да је пред Ердоганом тешка и компликована геополитичка ситуација. Односи Турске и запада на јако су ниском нивоу. Велики број влада и западних званичника јавно је осудио Ердоганове мере након неупелог покушаја војног пуча називајући га диктатором уз позиве да се Турској и дефинитивно затворе врата ЕУ. Односе Анкаре и Брисела додатно компликује и мигрантска криза, па је ће Ердоган морати да направи уступке Русији након убиства амабасадора.
– Ово није могло да се догоди у горе време по Ердогана који је баш сада пажљиво преговаро са Путином око Сирије. У тренутку када су се односи Турске са Западом истопили, зближавање са Русијом му је потребно. Путин ће ову ситуацију искористити да добије све што жели иза затворених врата, док ћемо у јавности слушати флоскуле како се односи неће мењати. Питање је само колику ће цену Ердоган морати да плати – рекао је за „Вашингтон пост“ Хенри Баркеј, директор института за Блиски исток на „Вудро Вилсон Институту“ у Вашингтону.
Крај за Ердогана у Сирији?
У Ердогановој изјави, датој после телефонског разговора са Путином, стоји да су се два председника договорила да ојачају „сарадњу посебно када је реч о међународној борби против тероризма“. Нико не зна шта то тачно значи, али могла би бити индиција да ће Турска дозволити Асадовим савезницима у Москви и Техерану да обликују будућност Сирије.
Код куће, Ердоганови савезници кривицу за атентат сваљују на Фетулаха Гулена, муслиманског свештеника и бизнисмена који живи у егзилу у САД, а ког је владајућа странка у Турској оптуживала за организовање неуспелог пуча у јулу. Москва тражи одговрност „директног кривца“, па би се могло очекивати да ће се односи Анкаре и Вашингтона додатано погоршати како Ердоган буде јаче инсистирао да се мулимански вођа погуби.
