Pročitaj mi članakZemlje EU treba da preduzmu hitne akcije kako bi promenile dobavljače opreme za 5G mreže, saopštila je danas Evropska komisija.
Такав закључак Комисије је, према оцени Ројтерса, корак у правцу смањења присуства кинеског Хуавеја у Европи, пошто Сједињене Државе врше притисак на 27-члани блок да следи пример Британије и забрани опрему кинеске компаније у европским 5Г мрежама.
Европска унија се договорила у новембру прошле године да пооштри критеријуме за добављаче 5Г опреме, како би смањила ризике у погледу сајбер безбедности за мобилне мреже нове генерације, које се сматрају кључним за подстицање економског раста и конкурентности, подсећа британска агенција.
Та стратегија подразумева смањење зависности земаља ЕУ и телеком оператера од једног добављача, а Хуавеју, произвођачу телекомуникационе опреме број 1 у свету, конкуренти су финска компанија Нокија и шведски Ериксон.
Мада је постигнут одређени напредак, још много тога треба да се уради на овом путу, саопштила је Комисија, напомињући да је „потребан хитан напредак за смањење зависности од добављача високог ризика, а с циљем смањења зависности на нивоу целе Уније“.
У документу се додаје да су идентификовани проблем како на нивоу појединачних оператора мобилних мрежа, тако и на националном нивоу, у креирању одоговарајућих стратегија за повећање броја добављача, при чему се као неки од проблема наводе недостатак интероперабилности или величина земље.
Званичници ЕУ тврде да постепено искључивање добављача високог ризика и повећање трошкова неће пореметити увођење 5Г мреже широм блока, и да ће Ериксон и Нокија моћи да одговоре нивоу потражњом.
„Ако сагледате глобалну ситуацију, Нокија и Ериксон држе велики део светског тржишта у смислу потписаних уговора за 5Г мреже широм света. Заједно држе сигурно више од 50 посто до 60- 65 процената. Мислим да два европска добављача могу да подмире потребе не само Европе, већ и великог дела света“, рекао је један од ЕК званичника.
Комисија је такође позвала 13 земаља ЕУ да без одлагања усвоје механизам за скрининг страних директних инвестиција, као алат који омогућава владама да интервенишу у случајевима страних директних улагања у стратешку имовину, посебно ако је реч о државним предузећима или онима које финансира држава.
