Pročitaj mi članak
Двадесет и пет година после пада Берлинског зида, моћ у Европи је сада у рукама Немачке, а не у Бриселу, Паризу или Лондону, оцењују аналитичари.
Текућа криза у зони евра само појачава такав став, сагласни су.
„Два пута смо победили Немце и ево их – поново долазе“, рекла је британска премијерка Маргарет Тачер после пада Берлинског зида 1989. године, у страху да би уједињење Немачке довело до превласти те државе у Европи.
Њено страховање обистинило се 2012. године у Атини, за време најгоре кризе у зони евра. Немачку канцеларку Ангелу Меркел су Грци дочекали непријатељски, с нацистичким сликама, сматрајући да је њен предлог о строгим мерама штедње директно „наређење“ из Берлина.
„Пре пада Берлинског зида, Немачка је била некако у сенци Европе, сада је центар Европе, у географском, привредном и политичком смислу“, изјавио је Карел Лано, директор Центра за европске политичке студије у Бриселу.
Лано сматра да је Немачка „језгро и главни покретач“ Европе. „Током финансијске кризе, Берлин је био најважније место у Европи, а не Брисел“, рекао је тај стручњак за Франс прес.
Уједињена Немачка је постала „гигант Европске уније“ (ЕУ) са више од 27 одсто производње у еврозони. У економском смислу, Немачка је позвана, више од свих других европских партнера, да спасе земље у огромним дуговима.
Страхујући да ће њени бирачи бити незадовољни, канцеларка Ангела Меркел у почетку је нерадо користила новац пореских обвезника за фонд намењен спасавању европске валуте. Због тога је добила надимак „Госпођа Не“.
Она је на крају попустила и обећала подршку Немачке за успостављање „финансијског зида“ који ће штитити економски крхке земље. Ангела Меркел је истовремено преузела вођство над малом групом земаља, углавном у северној Европи, од којих је тражила строжи фискални надзор и непопуларне мере штедње.
Аналитичари су истакли да тренутна снага Немачке проистиче из њеног недавног економског успеха, док је почетком 2000-их још сматрана „болесником“ Европе.
„Моћ Берлина вероватно је само привремена“, рекао је, међутим, Лано, наводећи дугорочне привредне проблеме у Немачкој, посебно пад стопе наталитета.
Према његовим речима, и поред економске слабости Француске, „француско-немачки пар“ поново је постао традиционални „мотор Европе“, иако је такав пар „неуравнотежен“.
Док је економска криза у Европи ојачала улогу Немачке, неки осуђују жељу Берлина да преузме и водећу улогу на међународној сцени.
Немачка се у спољној политици сматра као доминатна сила у Европи. Ангела Меркел је неколико пута разговарала с руским председником Владимиром Путином од почетка украјинске кризе, односно много више од било којег другог европског лидера.
Међутим, унутар ЕУ, Немачка је критикована због свог „стидљивог“ става. Француска је била једна од првих земаља која се укључила у борбу против екстремиста из Исламске државе у Ираку и Сирији, док је Немачка свој ангажман ограничила на обуку курдских бораца.
„Немачка је вољна да има водећу улогу на светској сцени, али је на тај начин Европа спречена да то постане, јер је Немачка водећа сила у Европи и може томе да се успротиви“, закључио је Карел Лано.
(Бета)
