Два недавна извештаја из Сједињених Држава јако указују на то да Сједињене Државе планирају велики рат с Русијом и Кином и при том, далеко су од убеђења у сопствени успех у таквом рату. Исти ти извештаји, такође нам пружају увид у то на који начин ће Сједињене Државе реализовати огромне буџетске захтеве финансирања саме припреме таквих ратних авантура, као и (готово) непостојеће уважавање социјалних и људских трошкова такве политике.

Први од ова два извештаја носи назив „Обезбеђивање заједничке одбране“ (новембар 2018). Припремљен је у сврху процене документа “Стратегија Националне одбране“ објављеног почетком 2018. године. У њему се признаје да промене [које се одвијају последњих година, прим. Радо Мир] “у земљи и иностранству умањују америчке војне предности”, а да опет то “смањење донедавне предности” представља “претњу за виталне интересе Сједињених Држава”.

Геополитички помаци који се тренутно дешавају у регионалним структурама моћи „подривају досадашњи капацитет за одвраћање непријатеља Сједињених Држава, као што подривају и поверење савезника у Сједињене Државе, чиме се [наводно, прим. Радо Мир] повећава и вероватноћа војног сукоба“. Уколико дође до таквог конфликта, Сједињене Државе би могле “да трпе неприхватљиво висок број жртава и велике губитке капиталних ресурса”.

У извештају се каже и да „Америка губи предност у кључним борбеним подручјима као што су (против)ваздушна и ракетна одбрана, кибернетичке и свемирске операције, у област како копнених тако и против-подморничкиха борбених дејстава, затим област земаљских дејстава артиљеријском ватром дугог домета и, поврх свега, у електронском ратовању“.

Надаље, признаје се у извештају, да се „она гранична предност Америке у многим кључним технологијама које подупиру америчку војну супериорност или стањује или је већ и нестала“.

Таква искреност није без преседана у америчким стратешким документима, а импликације горе наведених цитата су вероватни разлози зашто је овај извештај добио скоро нулту покривеност у водећим (мејнстрим) западним медијима.

Признање технолошког, као и стратешког заостатка не иде никако са имиџом свемоћне Америке која је вољна и способна да победи сваку могућу претњу сопственим глобалним интересима или интересима својих савезника. Потоњи пак [вазали, прим. Радо Мир], највише воле удобну илузију сопствене заштићености свемоћним америчким “кишобраном”.

Стратегија Комисије за решавање овог уоченог заостајања и последичног губитка војне свемоћи и сама по себи је фатална грешка. Предложено је наиме, [за Амере већ стандардно, прим. Радо Мир] „решење“ – потрошити знатно веће своте новца по стопи од 3-5% изнад инфлације.

То значи да би знатно већи део савезног буџета морао бити опредељен војним трошковима. Једини начин на који се то може постићи, с обзиром да влада Сједињених Држава већ има огроман растући дефицит (цца 22000 милијарди долара), морао би довести, наводи се у извештају, до смањења улагања у социјалу. Попут пензија, здравства (Медикер-а) и социјалног осигурања. Чак и сама изјава да ће потребни “компромиси” бити “тешки”, је преслаба јер озбиљно потцењује тоталну социјалну девастацију америчких грађана, коју би такви резови донели.

Овај аргумент је изнесен у друштву које [парадоксално, Радо Мир]  иначе на одбрану троши више него што се улаже из националних буџета осам наредних земаља, заједно. И док је национална инфраструктура Сједињених Држава у свему, од мостова до школа, већ у стању распада; ови предлози, буду ли усвојени, само ће убрзати тај силазни тренд.

Чини се да ауторима овог извештаја уопште и не долази у главу да је читава та њихова премиса о “неопходности“ да Сједињене Државе контролишу читав свет, (наравно у корист Сједињених Држава), нити захтевана нити жељена, од стране највећег дела света, о чему јасно сведоче неколико Резолуција Генералне скупштине УН.

Други извештај је издала стране Канцеларије за одговорност Владе САД (Government Accountability Office – ГАО) и носи назив: Национална безбедност: Далекосежне претње САД-у, идентификоване од стране федералних агенција (децембар 2018.). Зачудо, овај извештај је задобио још и мању пажњу водећих медија од претходно наведеног документа “Обезбеђивање заједничке одбране“.

Вероватни разлог за ову медијску уздржаност водећих медија је то што ГАО, “до у детаље“ износи на који начин то Сједињене Државе заостају у војним могућностима у односу на главне ривале: Русију и Кину.

Ово стање релативне војне слабости и није нека новина. Андреј Мартјанов је у својој књизи Губитак војне супремације (Losing Military Supremacy, 2018) дао детаљну анализу зашто је руска војна технологија супериорна у односу на Сједињене Државе у неколико важних области. Оно што је Мартјанов рекао за руску, са једнаком ваљаношћу важи и за кинеску технологију.

[Радо Мир: Изванредан приказ ове књиге дао је (мој омиљени) аналитичар Степски у тексту од 5. јуна о.г.:  Book Review – Losing Military Supremacy by Andrei Martyanov https://thesaker.is/book-review-losing-military-supremacy-the-myopia-of-american-strategic-planning-by-andrei-martyanov/]
У свом обраћању  руском парламенту 1. марта 2019. године, Председник Путин је на један драматичан начин дао приказ Мартјановљевих аргумената. Првобитна америчка реакција, сетимо се, била је да одбаци Путинове тврдње. Међутим, већ у року од неколико дана војно-индустријски комплекс је затражио више средстава да би се супротставио супериорности руског наоружања изнетом у Путиновом говору.

Извештај ГАО сада даје сасвим кредибилно признање да Путин није блефирао. У одељку извештаја под насловом „Оружје“ стоји следеће:

Хиперсонично оружје.

Кина и Русија “гурају“ хиперсонично оружје јер њихова брзина, висина лета и маневарске способности могу поразити већину система ракетне одбране и могу се користити и за побољшање ефикасности и конвенционалних и нуклеарних напада. Не постоје одговарајуће контра-мере.

Ракете.

Наши противници развијају ракетну технологију како би на нове начине напали Сједињене Државе и представљају изазов за америчку ракетну одбрану. Укључујући ту конвенционалне и нуклеарне интерконтиненталне балистичке ракете (Intercontinental ballistic missiles), ракетне пројектиле за дејтва по копну поморског базирања, као и свемирске ракете које би могле да круже око Земље.

Авијација.

Кина и Русија развијају нове летелице, укључујући и невидљиве (stealth) авионе, који би могли летети брже, носити напредна оружја и остварићи већи долет. Такви авиони могли би да натерају америчке авионе да оперишу на већим удаљеностима чиме се додатно угрожавају амерички циљеви.

Написано је још доста тога у истом духу. Једина “квака“ коју треба додати свим тим тачкама извештаја је употреба кондиционала (условног времена). Употреба речи као што су “можда ће” или “могло би” је несврсисходна. Технологије о којима се овде пише, већ су у функцији (www.thesaker.is, 1. март 2018).

Бројни коментатори тврде да се технолошки јаз између руских и кинеских система са једне, и система САД-а са друге стране, сада већ мери деценијама. При том, не постоје докази који би указивали на то да би се овај раскорак могао премостити у догледној будућности. Вероватнији сценарио од тога је да се технолошки јаз може и још повећавати.

Иако администрација Сједињених Држава и „дубока држава“ још увек обилују довољно обмањујућим (и довољно лудим), снажним гласовима оних који верују да Сједињене Државе могу „победити“ у нуклеарном рату с Русијом и/или Кином, извештај ГАО би требало да буде допринос ограничавању и сузбијању њихових дивљачких амбиција.

Историја међутим показује да није паметно потцењивати колико далеко ће САД ићи да би задржале своју улогу самопроглашеног светски доминантног хегемона (видети Мајкл Пемброк – Кореја (Michael Pembroke- Кореа) из 2018-те. Сурова стварност је ипак, да је доба доминације САД-а сада већ, неповратна прошлост.

Уместо да ризикују нуклеарни рат са незамисливим губицима за све народе света, укључујући први пут и САД, пуно вероватнији сценарио ће бити интензивирање онога што Андреј Корибко  назива хибридним ратовањем [kao и Степски, т.ј. Saker, прим. Радо Мир]. То се може лепо илустровати тренутном кампањом против водеће кинеске компаније Хуавеи, наводно због потенцијалне кинеске сајбер шпијунаже. У стварности – са императивом да се ослаби и поткопа кинески програм за 2025.ту у области вештачке интелигенције, квантним, информатичким и другим софистицираним технологијама, и да се наметне америчким савезницима [читај вазалима, прим. Радо Мир] да купују инфериорне америчке производе.

Број “прокси“ [посредничких, Радо Мир] ратова на Блиском истоку, у Африци, Азији и Латинској Америци ће такође, вероватно експоненцијално, порасти.

[Где су ту Балкан и Србија??!!, прим. Радо Мир]

Ова два извештаја јасно показују да су Сједињене Државе изгубиле своју претходну технолошку и војну супериорност, али једнако тако, и да су спремне ићи на ванредне мере до неслућених граница, е да би спречиле било какву даљу ерозију своје улоге широм света. Као и њену супституцију двема новим, надолазећим суперсилама, Русијом и Кином, наравно. Да ли ће сулуда америчка одлучност преусмерити свет у катастрофалну нуклеарну размену, биће једно од главних питања за 2019. годину.

Џејмс О’Нил, аустралијски адвокат, искључиво за онлајн магазин „New Eastern Outlook „.

Са енглеског за Србин.инфо превео и приредио: Радо Мир

УПУТНИЦА
 ¹ [Андреј Корибко је још новембра 2015.те објавио текст под насловом: РАСТУРАЊЕ БАЛКАНА ХИБРИДНИМ РАТОМ (A HYBRID WAR TO BREAK THE BALKANS? by Andrew Korybko), прим. Радо Мир]

https://thesaker.is/a-hybrid-war-to-break-the-balkans-by-andrew-korybko/

СРПСКИ ПИЛОТ МиГ-29: Ми и Руси препознајемо једни друге по братском сјају у очима (ФОТО) https://t.co/wUUVRAc17U

— СРБИН инфо (@srbininfo) December 28, 2018

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: journal-neo.org

Објавио: SRBIN.INFO