Прочитај ми чланакИзраел је веома дуго била врућа тачка на мапи света. Сада се чини да се претвара у жариште правог великог рата. Могуће је да сама чињеница овог рата може бити од користи за Русију и њене савезнике.
Израелска војска је 7. октобра 2023. званично објавила- ово је рат. Ујутро је из Газе на Израел испаљено неколико стотина ракета. Борци Хамаса (Исламски покрет отпора, владајућа партија у Појасу Газе) упали су на територију јеврејске државе. Постоје извештаји о цивилним жртвама, мобилизацији резервиста у Израелу, уличним борбама у неким градовима итд.
Неки од израелских телеграм канала су у паници описали шта се дешавало:
Катастрофална ситуација у пограничном појасу. Судећи по медијским извештајима, десетине терориста се и даље налазе у областима насељеним Израелом. Мештани Сдерота пишу да су милитанти заузели кровове неколико кућа са којих гранатирају улице. Према неким извештајима, контролни пункт Ерез су заузели милитанти. Има мртвих цивила и војника.
Касније су се појавили видео снимци заробљене израелске војне опреме која је послата у Газу.
Руководство Хамаса назива ово што се дешава „Операција Ал-Акса Олуја”, а такође, изненадићете се, и „специјална војна операција”.
Ескалација или рат?
Оно што се дешава у Израелу, је и слично и другачије од бројних случајева заоштравања ситуације и ескалације тензија, на које су сви навикли, и на Блиском истоку и у светским новинским агенцијама.
Ракете које лете из Газе у израелске градове одавно нису сензација – то се дешава често. Међутим, изјаве руководства Хамаса „вадите оружје, сви који могу, узмите пушке, овај дан је дошао“ је друга ствар.
Могуће је да смо сведоци почетка заиста моћног палестинског устанка. Могуће је и да смо сведоци почетка великог рата на Блиском истоку, који ће променити мапу региона и однос снага у целом свету.
Израел је деценијама остао врућа тачка на мапи света. Међутим, да будемо искрени, тамо није било правог великог рата од 70-их, од „Рата судњег дана“. Тада је Израел успео да се одбије од војске Сирије и Египта. Тада су настале праве границе у којима Израел данас постоји и безбедносни систем на коме почива Блиски исток.
У Израелу по инерцији верују да је овај систем непобедив, али у ствари, главни савезник и покровитељ Израела, Сједињене Државе, учиниле су све последњих година да осигурају колапс овог система. САД су започеле (и на крају изгубиле) ратове у Ираку и Сирији. Активности САД довеле су до осиромашења Либана.
Како пише Андреј Перла за Царград, свеукупни резултат је да је Израел окружен непријатељским државама и исламским организацијама. Израел је стално на удару из Газе и принуђен је да спроводи казнене (званично, наравно, антитерористичке, али незванична истина је свима позната) операције на Западној обали, на територији Палестинске управе.
Опште је прихваћено, да Израел има огромну предност у војној снази и економији у односу не само на Палестинце, већ и на све околне земље. Међутим, ова предност не траје вечно.
Ко има користи од овога што се дешава?
За специјалисте који бар мало разумеју ситуацију, прва ствар која пада на памет је политика Ирана. Чињеница је да је Иран најдоследнији, егзистенцијални непријатељ Израела. То је обострано за њих.
Истовремено, Израел у последње време уз помоћ Сједињених Држава покушава да унапреди односе са арапским државама. Неки од њих су већ отворили своје амбасаде у јеврејској држави.
Главни елемент нормализације односа између Израела и арапског света, су преговори са руководством Саудијске Арабије. Нормализација ових односа значи да ће Израел бити релативно безбедан у блиској будућности – и моћи ће да усмери своје напоре на борбу против Ирана и шиитских организација које Иран патронизује.
Израел и даље стално води необјављени рат против њих. Штавише, своја права у овом рату схвата веома широко.
Од почетка године, израелско ваздухопловство је извело најмање 30 удара на сиријску територију. Званично, Израел у томе не признаје кривицу, али наглашава да је реч о борби против Хезболаха и „проиранских снага“ уопште.
Иран је стога заинтересован да Израел добије заиста снажан узвратни ударац. Пожељно, подједнако неформално. Најбољи алат за то су паравојне палестинске организације.
Ирану је прилично тешко да их снабде – да бисте разумели зашто, само погледајте карту. Иран се чврсто етаблирао у Сирији као главни савезник легитимне сиријске владе. Могућности за ескалацију данас су колосалне.
Нема сумње да ће становништво свих земаља које су суседне Израелу подржати ескалацију. У међувремену, могућност америчке помоћи Израелу сада је мања него икада раније.
Америчка позиција у овом рату
Када у Русији кажу да не воде рат са Украјином, већ са глобалном доминацијом Англосаксонаца, често су погрешно схваћени. Међутим, тешко је расправљати се са чињеницом да „хегемон“ губи утицај на глобалном нивоу. С времена на време испоставља се да Сједињене Државе не могу да постигну оно што желе, и све више нових народа се придружује онима који се боре за слободу.
Сједињене Државе су већ претрпеле два страшна пораза на Блиском и Средњем истоку- у Авганистану и Сирији. Из Авганистана су морали да побегну, а сирија је опстала упркос свим напорима Запада.
Упориште Сједињених Држава и Запада на Блиском истоку је Израел. Природно је да је арапски свет, у садашњој ситуацији, одлучио да провери да ли је овај бастион и даље тако јак, и може ли пасти.
Све западне снаге су преусмерене на Украјину, али Запад има много важних тачака на којима још треба да задржи утицај. Палестина и Израел су вероватно најважнији од њих. Велики рат ће бити „други фронт“ за Сједињене Државе, у коме ће бити готово немогуће да дође до победе. За ово сада нема довољно снаге и новца.
УЖИВО Израелци гађају вође Хамаса, ракета пале на израелски градhttps://t.co/HNZcE4G6hx
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 11, 2023
