Прочитај ми чланак
(Видовдан)
Пре неки дан је актуелна „прва дама“ САД изјавила да је та земља спремна да добије и прву жену председника. Ту вест су пренели готово сви светски медији, уз опаску да је супруга Барака Обаме одбила да коментарише могућност да то буде Хилари Клинтон. Баш битна ствар! Како би то наш ТВ народ рекао: „Село гори а баба се чешља“. Америка се суочава са дубинском кризом. И да њене привредне темеље већ није потресао дуготрајни економско-кризни тајфун, над том земљом би лебдео огромни јавни дух и губитак статуса светског хегемона, са свим последицама које то пре или касније има. САД, у духу логике пирамидалне банке, већ деценијама живе на рачун будућности. А бар ми, уз све сентименте према неутемељеном лепом животу из ере социјализма, добро знамо куда то води. Дође време да рачуни из прошлости стигну на наплату. Тада су и последице теже него да се на време живело у складу са могућностима!
Уместо да они који одлучују о судбини Америке посвећено траже решења за нагомилане проблеме, они себе и друге, између осталог, замајавају причама о томе да ли је време да жена постане председник САД. Као да ће због тога сваким даном све сиромашнија већинска Америка имати неку корист. Неће! Само ће имати штету због преусмеравања пажње са суштинскх питања. Начелно немам ништа против тога да жена постане газда Беле куће или нашег „Председништва“, али пре свега битно је да ли ће нешто бити урађено како би били решени горући проблеми. Но, нека се Американци баве својим „реконструкцијама“. За нас су битне њихове последице по српски народ. А оне, плашим се, неће бити добре.
Истраживања јавног мнења која су презентована упоредо са поменутим речима Мишел Обаме, показују да је Х. Клинтон 10 посто популарнија од садашњег преседника САД, 15 одсто од потпредседника Бајдена и 17 посто од актеулног државног секретара Кериа. Из тога произлази да иако Х. Клинтон још није најавила да ће наступити на председничким изборима 2016. године, врло је вероватно да ће бити кандидат владајуће Демократске странке после истека другог мандата Б. Обаме. Е, ту смо већ стигли до нас.
Политика САД генерално нам није склона, али по нас најмалигније тамошње ћелије представљају „клинтонисти“. Мало из навике, нешто више због потребе да насилничку политику која је у односу на нас вођена током 90-их историјски верификују као исправну, а кончно и због лобистичких веза са албанском дијаспором која не оскудева у нарко-доларима – тај блок унутар америчког ДС-а и спољнополитичких институција (где је дубински учаурен без обзира на преомене на челу државе и дипломатије),увек је склон да интензивира антисрпско деловање. И овако нам са Америком није добро, а остаје нам само да замислимо како би нам било са Хилари на врху државне пирамиде САД!
То су додатни разлози да више не губимо време. Тешко нама ако госпођа Клинтон постане вашингтонски „партнер“ Србије. Америка губи глобалну трку али док и унашем региону не наступи фаза њене геополитичке немоћи, бар три пута може да нам дође главе. Стога, немојмо се и ми бавити разним глупостима, типа тзв. „геј парада“ и феминистичких застрањивања, а манимо се и политичког шибицарења, те се коначно посветимо ревитализацији Србије. И ако успемо да до 2016. наш национални воз вратимо у коловоз и кренемо напред, питање је како ћемо се носити са предстојећим, и те како врло реалним а опасним, изазовима. А ако до тада бар понешто не урадимо у прилог своје боље будућности, и без додатних изазова предстоји нам нова етапа суноврата. Ко се држи за испупчење на половини провалије, или ће дати све од себе да се из ње извуче, или ће се после неког времена стропоштати на дно и да га нико не гурне. Време је да то схватимо!
