Pročitaj mi članakDeset dana u Rusiji: od krstarenja Volgom do Kazanja, do boravka u Nižnjem Novgorodu i Moskvi i naučnog skupa na kruzeru.
На међународном научном скупу Сеоско газдинство, који се у организацији Государственог универзитета из Нижњег Новгорода одржавао 7-10 маја на крузеру, крстарењем Волгом, учествовали су из Србије проф. Др Рајко Буквић, др Драган Пајовић, Драгана Трифковић и др Драган Петровић.
На крузеру “Aлександар Свешников”, заједно са научним радницима из Русије, Пољске, Немачке и неких других земаља провели смо незаборавна три и по дана у крстарењу делом горњег и средњег Поволожја.
Имали смо уз то екскурзије и посете Казању, Цебоксарију, Макијавелки и Космодемиљску.
Макајивелка је изузетан манастир уоквирен системом тврђава, неодољиво подсећа на Петроварадин.
Недалеко одатле налази се велика фарма нојева, јапанских патки, ћурки и других егзотичних птица које се гаје у пољопривредне сврхе. Нојеви од преко два метра масовно се узгајају, због добијања јаја, меса и перја…Aли, бизнис је и продаја парова другим узгајалиштима егзотичне пернате живине у Русији и свету.
Док сам фотографисао нојеве један ми је иза леђа кљуцнуо апарат којим сам снимао, (срећом без последица), пруживши се дугим вратом преко ограде.
Казањ (главни град Татарстана) је град у којем се спаја традиционално и модерно, чије се становништво, по статистици, састоји од по приближно половине етничких Руса и Татара Међутим, приликом једнодневне посете овом изузетно лепом граду, са модерним зградама и четвртима, учинило ми се да сам видео само мали број етничких Татара на улицама?! Огромну већину, по мом утиску, чинили су Руси. Можда је такав утисак јер су у реци посетилаца, махом туристи, претежно из различитих области Русије (али и иностранства), а могуће је и да се ради о деловима града са руском већином.
Казањска тврђава, где се налази велики број историјских објеката, доминира поред уређене и подзидане обале Волге, док се град распростире на обе њене обале. Међу мноштвом цркава и џамија, издваја се највећа џамија у Европи Колшариф која је обновљена 2005, управо када и знаменита православна велелепна катедрала Вазнесења. Торањ Сојембилка, висок 58 метара, из периода Петра великог је симбол града, а импресивно изгледају Дворска црква, Председничка палата и Гувернерова резиденција.
Највећа “променада” и шеталиште у граду знатно је дужа и шира од београдске Кнез Михајлове, има низ занимљивих садржаја, а и други велики руски градови које смо овом приликом посетили имају шеталишну зону (Нижњи Новгород, Чебоксари).
У Чебоксарију били смо 9, маја и могли смо да видимо сву монументалност и масовност обележавања, овог данас најећег празника у Руској Федерацији. Већина грађана тај дан је носила “Георгијевску ленту”. Запао ми је за око један аутобус из унутрашњости, на којем је поред налепнице 9 мај, и Георгијевске ленте, била велика слика са написом: „На Берлин“.
На нашем крузеру („кораблу“), такође низ свечаности, наздрављање функционера, али и одушевљено отпоздрављање уочи оброка свих присутних руских домаћина са „Ура“, „Победа“, што говори о дубокој укорењености свести о важности „Отечествене војне“ код свих генерација становништва данашње Русије.
Иначе и Чебоксари, баш као и Казањ, а потом смо видели и тако велике центре као што су Нижњи Новгород и Москву, су заиста импресивни градови, са разноврсном архитектуром из практично свих историјских епоха, широким улицама и булеварима, прекрасно уређеним облама великих река, са монументалним палатама из царског, совјетског времена, допуњеним негде бројнијим (Казањ, Москва), а негде тек мање заступљеним савременим грађевинама.
Путин на леду
Не мало сам се изненадио гледајући први ТВ програм Русије, у професорском апартману у којем смо одсели, да је на утакмици прве националне лиге у хокеју, један од играча Владимир Владимировић Путин. Мислио сам да су ти његови наступи у хокеју на егзибиционим и тренинг утакмицама, па је просто за дивљење да човек од 64 године онако успешно игра хокеј са професионалцима.
За разлику од наших простора српских, где постоји велика празнина у периодима турске владавине, са тек, ту и тамо, неком грађевином из те епохе, потом због рушења које смо претрпели у оба светска рата, на простору Русије, као и у највећем делу Европе (имао сам прилику да обиђем велики део Европе, сем Британије и Скандинавије), постоји извесна хармонија и испреплетеност у архитектонском уређењу градова традиционалног и модерног.
На броду, где се, паралелно са нашим путовањем, свакодневно по програму одвијао и научни рад, имали смо изузетну част да се нашем професору, иначе економисти Др Рајку Буквићу, уручи диплома почасног професора Нижњеновгородског државног Универзитета! Он, већ више од шест година предаје као гостујући професор на њему.
После завршетка научног скупа и нашег крстарења по Волги на крузеру, 10 маја, проф. Буквић и ја смо отишли за Њижни Новгород, а потом и у Књегињево, где је седиште Универзитета и ректор, те на Инжењерско-Економском факултету одржали серију предавања (свако од нас по десет часова) студентима. За мене је ово била велика част, да сам на основу мог досадашњег научног рада могао да се обратим руским студентима. Држао сам предавање руским студентима на тему дела књиге коју ми је пре три године објавила Руска академија наука Русија и Балкан, као и из области моје последње монографије Енергетска политика Русије.
Професор Буквић и ја смо становали ових, готово, недељу дана у професорским апартманима у Нижњем Новгороду и Књегињу. Док је Буквић овде „домаћи“ за мене је било врло интересантно да видим услове под којим ради овај руски универзитет. Студентски живот за руске студенте овде је добро организован, смештај, исхрана у мензи и кантина…Интересантно, и професори се хране на истом месту. Лабораторије, радионице, и компјутерски истраживачки центри за студенте електротехнике и машинства, који припадају Универзитету су веома добро опремљени. Домаћини кажу да је то врло висок ниво технике и у светским размерама.
На предавањима која сам држао, студенти прате излагање пажљиво и са поштовањем. У употреби је нека модификована верзија Болоње, а студенти имају и предмет физичког образовања готово свакодневно, па смо могли да на стадиону и полигонима видимо како трче и возе бициле, играју фудбал, кошарку, а такође имају на располагању и теретане и базен.
Цене у Русији су нешто ниже, за већину артикала, него у Србији… Изузетак је воће, посебно оно са наших простора, и јужно, које је несразмерно скупље. Јасно је да је то шанса за нашу привреду, али нисам сигуран да је до сада и адекватно искоришћена.
У Казању и Нижњем Новгороду видели смо импресивне нове модерне и велике стадионе за предстојеће Светско првенство у фудбалу 2018. године.
Нижњи Новгород је град од око милион и по становника и налази се на ушћу Волге и Оке, па поглед са њихове тврђаве на ушће ових великих река подсећа на поглед који Београђани имају са Калемегдана на ушћу Саве у Дунав.
У повратку сам брзим возом (око 150 км на сат, а онај на линији Москва – Санкт Петербург иде и до 250 км на сат), стигао до Москве, где сам после целодневног обиласка грандиозне престонице Русије увече на Шерметјеву, заједно са проф. Буквићем и Драганом Трифковић, одлетео за Београд пун позитивних успомена са нашег десетодневног путовања Русијом.
Што је најважније за проф. Буквића и мене следи наставак предавања на факултету од јесени и већ од краја септембра нови међународни научни скуп – крстарења Волгом, овај пут од њеног извора, код Волгоде до Нижњег Новгорода…
Свих десет дана у посети Русији (6-15 мај) имали смо лепо време и сијало је сунце, док нас је у Београду дочекала киша. Домаћини су нам предочили да се климатске промене и отопљавање виде у Русији, где су зиме последњих година знатно блаже и са краћим периодом под снегом него раније.
У сваком случају упознали смо само део европске Русије, да не говоримо о њеном сибирском и далекоисточном делу.
Како каже Тјутчев, „Русија се умом спознати не може“, али топлину њене душе и блискост два народа, природне лепоте и грандиозност ове блиске словенске земље смо свакако на овом путу и те како осетили.
