Прочитај ми чланак
Бивши директор Међународног монетарног фонда (ММФ), Доминик Штрос-Кан је у „писму немачким пријатељима“ упозорио да је то што су Европска унија, а пре свега „Немачка, балтичке и неке скандинавске земље“, наметнули Грчкој као програм опоравка, погубно и да „меки трбух“ Европе отвара за руски притисак и вазалски однос према САД.
Да је грчка криза уздрмала темеље Европе и подстакла далекосежнија, па и геополитичка размишљања о њеној будућности, сведочи и озбиљна расправа у Швајцарској, где је један угледни посланик усковитлао прашину предлогом да влада у Берну искористи продају грчких националних добара и купи неко њено веће острво, тако да Швајцарска добије 27. кантон и „излаз на море“, а да тамо такође смести азиланте и избеглице.
Штрос-Кан напомиње да програм „стезања каиша“ наметнут Грчкој, не може остати без геополитичких последица. Он у суштини каже што и садашња директорка ММФ, Кристин Лагард која је ставила до знања да Фонд неће одобравати нове кредите Грчкој ако ЕУ, а превасходно Немачка која се томе противи, не прихвати продужетак рокова отплате, почек и осетно смањивања камата на огромни грчки дуг, јер Грчка иначе не може спровести реформе, обновити привредни раст и отплаћивати дуг из реалних извора.
Да наметнути програм Грчкој није спроводив, каже и немачки министар финансија Волфганг Шојбле, мада с циљем да потврди своју тезу да Грчка треба бар привремено да изађе из еврозоне. Али, бивши директор ММФ, Штрос-Кан, мада „жали због аматеризма грчке владе“ Алексиса Ципраса, указује на то да се у Европи „само гледа на север, а запоставља југ… колевка наше културе“, и опомиње да ће „без заједничке визије европског монетарног простора“, Европа и геополитички оставити „неки трбух“ без одбране.
И, како наглашава, „савез неколико европских земаља, чак и ако их предводи најмоћнија међу њима, неће бити у стању да се одупре руском притиску и постаће вазал нашег америчког савезника и пријатеља… можда уопште у не тако далекој будућности“.
„Јер, да би била узор“, примећује Штрос-Кан, „Европа мора гледати далеко, одбацити ситничава лукавства, преузети своју улогу у мондијализацији, укратко: и даље обликовати историју“.
Штрос-Кан се претходно и сам посуо пепелом, рекавши да као бивши челник ММФ лично сноси одговорност за драконску политику „стезања каиша“ коју је Грчкој у претходних пет и по година ММФ наметнуо заједно с ЕУ, а која је изазвала тешко урушавање грчке привреде, осиромашење становништва и пораст грчког дуга са 120 на 175 одсто бруто-домаћег производа (БДП).
Наводећи ставове мислилаца о темељима европске цивилизације – Еразма, Хомера, Емила Сиорана, Штрос-Кан нарочито подвлачи концепт немачког савременог филозофа Јиргена Хабермаса о „грађанској солидарности“ и критикује методе које су на Грчку применили „наши немачки пријатељи“.
Јер, како ставља до знања, „деловање еврозоне у којој бисте ви, моји немачки пријатељи, уз пратњу неколико балтичких и нордијских земаља, наметали своју вољу, било би неприхватљиво за све остале“.
„Немојте ми рећи да ви једино наметањем правила здравог управљања разумете да се спасава Европа“, поручио је бивши челник ММФ.
Ипак, како закључује, иако су се водећи државници Француске и Немачке – Франсоа Оланд и Ангела Меркел, одупрли притисцима да се Грчка избаци из зоне евра, услови програма наметнутог Атини су „једноставно застрашујући за онога ко још верује у будућност Европе“.
Штрос-Кан осуђује „диктат“ поверилаца Грчке и каже да ту „види такође идеолошку победу над једном владом крајње левице, по цену комадања Европске уније… и понижавања грчког народа да је неспособан да се реформише“.
Он Немцима, Балтима и Нордијцима поручује: „Неће вам никад бити довољан узмак на север да се спасете… вама, као и свим Европљанима, потребна је Европа као Целина да преживите, јер подељени смо сви превише мали“.
А да је распродаја грчких компанија, лука, железница, аутопутева већ кренула, сведочи и то да је глумац Џони Деп ових дана купио једно острвце у Егејском мору за 4,2 милиона евра.
(Бета)
