Прочитај ми чланак

Док се Макрон бави Украјином, на југу Француске букти побуна (ВИДЕО)

0

Мање од месец дана пре него што ће грађани Француске изаћи на биралишта да гласају у првом кругу председничких избора, на југу земље букнули су нереди у којима је повређено најмање 100 људи, међу којима десетине полицајаца. Након две недеље, Париз покушава да стиша буру најавом да је спреман да разговара о аутономији, што Корзиканци траже деценијама уназад.

„Спремни смо да идемо до аутономије. Али не може бити дијалога док насиље траје. Мир је суштински услов“, рекао је Жерард Дарманин, француски министар унутрашњих послова, у интервјуу за коризикански лист „Корзе Матин“ уочи најављене посете острву.

Помињање аутономије од стране неког министра или високог званичника у Француској је реткост, или боље речено преседан, иако Корзиканаци аутономију траже деценијама уназад.

Због тога су поједине странке на Корзици изјаву Дарманина дочекале са неверицом, оцењујући да је реч о предизборној кампањи за председничке изборе који ће бити одржани 10. априла, односно 24. априла за када је заказан други круг избора. У прилог томе можда говори и још једна његова изјава у којој је нагласио да ће решавање статуса Корзике бити приоритет другог мандата Емануела Макрона уколико га освоји, што му анкете и предвиђају.

Макронови противници пребацују му да „не може да смири ни побуну ни у сопствениој држави, а тек не рат у Украјини“, алудирајући на његове разговоре са Владимиром Путином. Валери Пекрес, кандидаткиња Републиканаца и потнецијални противкандидат Макрона у другом кругу, отужила га је да „попушта насиљу“ на Корзици.

Напад у затвору

Нереди на Корзици почели су 2. марта након што је у затвору нападнут Иван Колона (61), корзикански сепаратиста који је осуђен на доживотни затвор због убиства Клода Ерињака 1998. године. Ерињак, највиши француски званичник у то време на острву, упуцан је са три метка испред позоришта у Ајачу, главном граду Корзике.

Колона је увелико био у бегу када је полиција дошла да га испита. Уследила је највећа полицијска потера у историји Француске. Колону су тражили месецима, сумњало се и да је побегао у Јужну Америку све док захваљујући инфрацрвеним камерама није откривено да се крије у каменим колибама у планинама Корзике. Ухапшен је 2003. године, од када је у затвору.

У затвору на континенталном делу Француске Колону је 2. марта покушао да задави други затвореник који је осуђен на затворску казну због планирања терористичког напада. Колона је завршио у коми, а националисти са Корзике оптужили су француску владу за напад.

Запаљене зграде институција

Истог дана букнули су насилни протести у градовима Ајачо, Калви и Бастија, где се у једном тренутку окупило и 7.000 људи. У сва три града дошло и до окршаја са полицијом, када су стотине националиста бацале Молотовљеве коктеле и експлозивне направе домаће радиности на зграде званичних француских институција.

Најозбиљни инциденти догодили су се 9. марта у Ајачу када је запаљена зграда суда. Дан касније насиље је ескалирало и у Калвију када су Молотовљеви коктели бачени на полицију. Исте ноћи запаљени су аутомобили у Ајачију, док је 13. марта у Бастији запаљена зграда јавне пореске управе.

Иначе, Корзика је једна од 18 административних регија у Француској и четврто по величини острво у Средоземном мору на којем живи око 330.000 људи. На острву постоји јак аутономашки и националистички покрет који тражи већу аутономију, а повремено се могу чути и захтеви за независност. Анкета коризанског листа „Корсе Матин“ показала је да је 53 одсто испитаника за аутономију, док је 35 одсто за независност.