Актуелно Вести дана СВЕТ

Прочитај ми чланак

Догађаји који су обележили 2023. у свету: Рат у Гази, напуштање Карабаха…

08:00 01.01.2024.

Колоне аутомобила који одлазе из Нагорно-Карабаха, болнице у којима леже рањени у Гази, извлачење преживелих испод рушевина у Турској, само су неке од драматичних слика које су обележиле 2023. годину у свету

Свет су у години за нама потресли нови сукоби, пре свега онај у Појасу Газе који бесни пуним интензитетом, Запад су уздрмали и пучеви у Африци, а на самиту БРИКС-а донета је историјска одлука о проширењу.

Ово је једанаести догађаја који су обележили 2023. у свету по избору РТ Балкана.

КИНЕСКИ БАЛОН

Висок 60 метара и опремљен антенама, како гласи његов службени опис који је дао Пентагон, велики бели балон који је пријављен на америчком небу на самом почетку фебруара озбиљно је заталасао односе Вашингтона и Пекинга.

Американци су саопштили да су спазили на свом небу велики бели балон за који су тврдили да је кинески и да је шпијунски, док су Кинези потврдили да је балон њихов, али да се ради о оном метеоролошком који је залутао са путање.

Епизода је имала за последицу да САД откажу посету државног секретара Ентонија Блинкена Пекингу и то у последњем тренутку, а самом балону је пресудила америчка војска.

Борбени авион Ф-22 испалио је ракету на објекат који је летео на висини од преко 18.000 метара, а у наредних неколико дана са неба су оборена још два балона и на то је укупно потрошено најмање 1,5 милиона долара.

Блинкен је у планирану посету Пекингу отишао тек средином јуна. Десетак дана касније, Пентагон је званично саопштио да кинески балон није био ангажован на прикупљању обавештајних информација.

ЗЕМЉОТРЕС У ТУРСКОЈ И СИРИЈИ

Разоран потрес, најснажнији од 1939. године, погодио је 6. фебруара јужну Турску, а велики број људских жртава однео је и у суседној Сирији. Потрес је имао јачину 7,8 степени Рихтерове скале.

У Турској је погинуло више од 50.000 људи, повређено је око 115.000 њих. Стотине хиљада објеката је срушено или тешко оштећено, а штета је процењена на 104 милијарде долара.

На северу Сирије страдало је више од 8.500 људи. Достављање помоћи овој земљи било је отежано због западних санкција које су јој уведене, а део јавности протествовао је због лицемерног односа Запада према патњама Сиријаца.

СИ У МОСКВИ, ПУТИН У ПЕКИНГУ

Прво путовање у иностранство након што је Си Ђинпинг по трећи пут изабран за председника Кине било је у Москву. Си је у званичној посети Русији боравио од 20. до 22. марта, а разговор Путина и Сија у Кремљу трајао је четири и по сата.

Двојица председника објавила су заједничко саопштење након састанака у којем су, између осталог, упозорили да у нуклеарном рату не може бити победника, позвале НАТО да поштује суверенитет других држава и навели да су забринути због појачаних напора САД да створе глобални систем противракетне одбране и распореде његове елементе у различитим регионима света.

„Форин полиси“ оценио је након посете Сија Москви, да су руски и кинески председник оформили најјачи савез на свету.

Путин је узвратио посету 17. октобра када је допутовао у Пекинг на трећи форум „Појас и пут“. Путин се у Пекингу кратко састао и са председником Србије Александром Вучићем који му је, како је изјавио руски председник, рекао да је забринут због ситуације у региону и својој земљи.

„Делимо забринутост“, додао је Путин.

СУЂЕЊЕ ТРАМПУ

Последњих дана марта, бивши амерички председник Доналд Трамп оптужен је пред великом поротом Менхетна након истраге о наводном подмићивању порно глумице Сторми Данијелс.

Тиме је постао први бивши амерички председник у историји Сједињених Америчких Држава који се суочава са кривичним оптужбама.

У овом случају, Трамп је оптужен за незакониту исплату 130.000 долара Данијелсовој, односно фалсификовање пословних записа како би ову исплату прикрио, а новац је наводно служио како би прикрио аферу коју је имао с њом.

Након подизања оптужнице на Менхенту, Трамп је изјавио да се ради о политичком прогону, да је потпуно невин и да неће одустати од кандидатуре за председничке изборе 2024. године.

Прво рочиште на суду у Менхетну одржано је 4. априла. Трамп је тада приликом доласка у суд формално ухапшен и послат на полицијску обраду. Након што се изјаснио да није крив по 34 тачке оптужнице, пуштен је на слободу.

У години пред председничке изборе у Америци, на којима Трамп према истраживањима јавног мњења има озбиљну подршку гласача, бивши амерички председник суочио се са неколико оптужница. Између осталог, за прекрајање изборне воље 2020. године, за подстицање нереда на Капитол хилу у јануару 2021, незаконито руковање поверљивим документима, превару приликом процена вредности имовине.

УКРАЈИНСКА КОНТРАОФАНЗИВА

Почетак јуна обично се означава као старт дуго најављиване украјинске контраофанзиве за коју се на Западу тврдило да ће донети спектакуларне победе Украјини што се, очекивано, није догодило.

Претходно, Украјинци су крајем маја изгубили Бахмут за који су се водиле огорчене борбе дуже од 200 дана уз велике губитке с обе стране. Руси су тада освојили овај град за који је својевремено пензионисани НАТО генерал Весли Кларк изјавио да би могао бити прекретница у току сукоба.

У данима које западни медији означавају као почетак украјинске контраофанзиве, тачније 6. јуна дошло је до пуцања бране Нова Каховка и плављења приобалних региона Херсонске области низводно од Дњепра. Из поплављеног подручја евакуисано је око 7.000 људи, а 41 је погинуо. Украјинци су за пуцање бране, очекивано, одмах окривили Русе, док је Министарство спољних послова Русије оценило да се ради о терористичком акту Кијева у оквиру тзв. контраофанзиве.

Уз све западно наоружање, војне обуке и подршку Запада, што је више лето одмицало то су и западни медији све више писали о добро утврђеним руским положајима и готово никаквим украјинским помацима који су скупо плаћани, пре свега у људству.

Као хладан туш за Кијев који се надао НАТО чланству или бар чврстим обећањима, дошао је самит алијансе у Вилњусу у јулу на којем су западни савезници поручили Украјини да јој је будућност у НАТО-у, али „када чланице постигну договор и када се испуне услови“.

Коначно, оно о чему се на сав глас говорило са свих страна, признали су и сами Украјинци: почетком новембра командант Оружаних снага Украјине Валериј Залужни изјавио је да је украјинска контраофанзива запела и да „највероватније неће бити дубоког и успешног продора против Русије“.

Контраофанзива Украјине и њених савезника у НАТО-у пропала је, оценио је крајем децембра начелник Генералштаба руске војске Валериј Герасимов. Он је изнео податке да су у протеклих шест месеци Украјинци на свим правцима изгубили око 160.000 војника, више од 3.000 борбених оклопних возила, укључујући 766 тенкова, као и 121 авион и 23 хеликоптера.

ПОБУНА ВАГНЕРА

Група „Вагнер“ изашла је на улице Ростова на Дону 23. јуна и поставила контролни пункт код штаба Јужног војног округа, а шеф групе Јевгениј Пригожин најавио је да део вагнероваца креће ка Москви. Догађаје је у обраћању јавности тог јутра руски председник Владимир Путин описао као оружану побуну вођену личним интересима, додајући да су превелике амбиције довеле до издаје Русије.

Он је борце „Вагнера“ који се боре у оквиру Специјалне војне операције назвао херојима, упозоравајући да су њихово име и славу издали они који су организовали оружану побуну.

У раним вечерњим сатима истог дана, постигнут је договор о заустављању кретања „вагнероваца“ по територији Русије и смањивању тензија, у разговорима које је с Пригожином водио председник Белорусије Александар Лукашенко. „Вагнеровци“ су се повукли, а Пригожин је отишао у Белорусију.

Јевгениј Пригожин погинуо је 23. августа након што се приватни авион у којем је био срушио у руској Тверској области.

САМИТ БРИКС-а

У престоници Јужне Африке, Јоханесбургу, од 22. до 24. августа одржан је 15. самит БРИКС-а на којем је донета историјска одлука о проширењу блока који чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка на још шест земаља. У првом проширењу од 2010. године, под своје окриље БРИКС је примио Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Иран, Аргентину, Египат и Етиопију. Ове земље постаће чланице БРИКС-а од 1. јануара 2024. године.

У обраћању на затварању самита домаћин, јужноафрички председник Сирил Рамафоса истакао је да је сада јединствен тренутак у свету за прелазак на „локалне валуте, алтернативне финансијске процедуре и системе плаћања“, док је председник Кине Си Ђипинг оценио да је будућност БРИКС-а светла.

Уочи самита, али и на самом састанку, много се говорило и о економским аспектима сарадње унутар БРИКС-а, Развојној банци организације, али и могућности увођења заједничке валуте.

Како је у Јоханесбургу изјавио министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и даље тренутно нема говора о заједничкој валути БРИКС-а, већ је фокус тренутно на напорима да се трговина и економски пројекти између земаља чланица одвијају независно од долара, евра и западних система контроле.

ПУЧЕВИ У АФРИЦИ

Када се у раним јутарњим сатима 30. августа на телевизијском каналу „Габон 24“ појавила група официра и објавила да су преузели власт од председника Алија Бонга Ондимбе, био је то већ други пуч у Африци у мало више од месец дана, а осми у западној и централној Африци за три године.

Претходно, 27. јула група официра објавила је на националној телевизији да је у Нигеру свргнут са власти председник Мохамед Базум, а грађани су позвани да ставе тачку на „режим који познајете због погоршања безбедносне ситуације и лошег управљања“.

Серија пучева у Африци задала је ударац француској дипломатији док Русија стиче све чвршће упориште на континенту, писао је француски „Фигаро“ након пуча у Габону. Афричке земље се током последњих година успешно ослобађају преосталог француског утицаја и граде мостове на глобалном нивоу, у многим случајевима преко Москве, напомиње лист. Констатује се да је примање Етиопије и Египта у БРИКС охрабрило афричке државе да гледају у том правцу, док је француска задржала тврд став према Нигеру.

После Нигера, догађаји у Габону задали су још један ударац француском утицају, пошто је та земља претходно била принуђена да повуче своје војне контингенте из Централноафричке Републике, Малија и Буркине Фасо, подсетио је угледни француски лист.

НАГОРНО КАРАБАХ

Азербејџанска војска покренула је 19. септембра акцију у Нагорно-Карабаху, а власти у Бакуу навеле су да се ради о антитерористичкој операцији локалног карактера ради успостављања уставног поретка. Дан касније, уз посредовање команде руског мировног контингента постигнут је договор о потпуном прекиду сукоба у Нагорно-Карабаху.

Јермени су након акције азербејџанске војске почели да напуштају Нагорно-Карабах а до краја септембра више од 100.000 људи отишло је из овог региона.

Власти Карабаха саопштиле су да ова самопроглашена република више неће постојати од 1. јануара 2024. године, а председник Азербејџана Илхам Алијев подигао је 15. октобра азербејџанску заставу у највећем граду Нагорно-Карабаха Ханкандију (Степанкерту). Два дана касније, Алијев је у Европском парламенту изјавио да је питање Нагорно-Карабаха завршено.

Премијер Јерменије Никол Пашињан на истом месту рекао је да је Јерменија спремна да потпише мировни споразум са Азербејџаном о Нагорно-Карабаху и договор о нормализацији односа.

РАТ У ПОЈАСУ ГАЗЕ

У раним јутарњим сатима 7. октобра припадници Хамаса извели су координисани напад на неколико израелских насеља, граничне прелазе у Гази, војне објекте испаливши више од 2.000 ракета из Појаса Газе. Такође, отето је 240 људи.

Влада Израела прогласила је ванредно стање у земљи, а премијер Бенјамин Нетанијаху у првом обраћању јавности изјавио је да је земља у рату. Он је такође рекао да је циљ потпуно уништење Хамаса.

Израел је већ у првим данима рата искључио воду и струју Гази и спречио доток горива на ову територију, што је био само почетак хуманитарне и здравствене катастрофе на коју ће у седмицама које су уследиле више пута упозоравати бројне међународне хуманитарне организације.

Крајем октобра почела је копнена операција израелске војске, а крајем новембра уз посредовање Катара договорено је четвородневно примирје у Гази. То је омогућило да буде ослобођена прва група талаца. Хамас је ослободио 24 талаца, док је Израел пустио 39 палестинских затвореника, жена и малолетних лица.

Спорадични сукоби су се у међувремену проширили и на Западну обалу, али и на суседни Либан где је Израел, како су саопштили, одговарао на нападе Хезболаха.

За нешто више од два месеца сукоба у Појасу Газе, погинуло је више од 20.000 Палестинаца, од којих огроман број чине жене и деца, и више од 1.100 Израелаца.

ПУТИН НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

Председник Русије Владимир Путин стигао је 6. децембра у посету Уједињеним Арапским Емиратима где му је приређен спектакуларан дочек. Небо над Абу Дабијем било је обојено у боје руске заставе, а дуж трасе кретања аутомобила руског председника стајала је коњичка бригада са руским заставама.

Путин се у Абу Дабију састао са председником УАЕ Мухамедом бин Заједом ел Нахјаном, а у разговору двојице лидера потврђено је да су односи две земље на високом нивоу.

Након Абу Дабија, Путин је отпутовао у Ријад, престоницу Саудијске Арабије где је разговарао са престолонаследником Мухамедом бин Салманом ал Саудом. На разговорима у Ријаду констатовано је да се односи нарочито добро развијају у потеклих седам година у свим важнијим областима.

Дан након посете Абу Дабију и Ријаду, руски председник угостио је у Москви председника Ирана Ебрахима Раисија. Главне теме разговора биле су палестинско питање, заустављање бомбардовања Газе и пружање помоћи потлаченом палестинском народу, како су пренели медији.