Pročitaj mi članak
Неутралност Финске је нешто чиме се та земља поноси – већина њених грађана одбацује сваку помисао о чланству у НАТО, чак и током тренутних напетости на линији Запад-Русија. Има стручњака који прижељкују нешто друго.
Финска је годинама добро живела са својом војном неутралношћу – она је практично била њен државни резон. Држава на североистоку Европе има границу са Русијом дугачку 1.300 километара и током читавог Хладног рата је била суверена западна земља која је имала тесне економске односе са великим суседом.
Ни приступ Финске ЕУ 1995. није представљао никакав проблем за Москву. Финци нису желели да прокоцкају предности своје позиције провоцирањем Кремља. Приступ НАТО-пакту би, међутим, био таква провокација.
Криза у Украјини је означила крај финских обзира – министри одбране и спољних послова Финске сматрају да су најновије војне активности Русије на граници „изазов“.
Земље европског Севера, посебно Шведска и Финска, желе да тешње међусобно сарађују у надгледању ваздушног простора и на мору, као и у размени информација тајних служби, како би се боље заштитиле од руске агресије коју сматрају могућом.
Данска, Норвешка и Исланд као чланице НАТО-пакта могу да се позову на солидарност савезника у које спадају и моћне Сједињене Државе, чиме би Шведска и Финска биле препуштене себи самима. Многи политичари и официри у Финској сматрају да је то погрешно. Још пре годину дана готово две трећине финских официра се залагало за приступ Организацији северноатлантског уговора.
Слично то виде и неки политичари. Но, за разлику од официра, они се изражавају опрезније, јер се у недељу одржавају избори. Чланство у НАТО „не би требало искључити“, рекао је, на пример, конзервативни фински премијер Александер Штуб који је један од највећих заговорника приступа Западној алијанси. Он зна да би већина Финаца радије остала неутрална – тачније, њих 57 одсто, како је то показала последње анкета спроведена у фебруару, а тај резултат је сличан резултатима испитивања јавног мњења из августа 2014.
Нилс Торвалдс је либерални фински посланик Европског парламента и аутор књиге о Русији. У разговору за ДW, он расположење у финској јавности објашњава поносом Финаца: „Ми смо били једини који су се у Другом светском рату борили против Русије и остали независни. Никада нисмо били окупирани. Сви други су били под неким видом окупације, па и Немачка.“
То је, по Торвалдсу, разлог за понос његових сународника.
Ипак, ситуација се променила, каже овај посланик: „Ако Русија у наредне четири године настави са својом агресивном агендом претходних година, то ће нас довести до чланства у НАТО.“
Торвалдс не сматра да је Финска угрожена, али да се брине за Европу у целости.
„Све и ако не очекујемо некакву опасност по Финску, ми разумемо све већу узнемиреност због будуће руске спољне политике.“
Финска од 1994. учествује у програму Партнерство за мир и сарађује са НАТО и мисијама које преводи овај војни савез. Но, приступ тој организацији би био нешто сасвим друкчије. Иако се та тема још не налази на дневном реду, руска влада је та размишљања већ окарактерисала као разлог за „посебну забринутост“. Штуб је то назвао „звецкањем оружјем“.
Што се тиче конфликта са Русијом, Финска га већ данас осећа на економском плану. Хелсинки је посебно тешко погођен санкцијама ЕУ против Русије, јер је имао велики обим трговине са том земљом. Но, Штуб сматра да су санкције и поред тога исправне. Анкете показују да ће он изгубити на изборима, додуше, не само због свог става о НАТО и санкцијама, али – и због тога.
Посланик Европског парламента Торвалдс не верује да би приступ Финске НАТО битније утицао на трговину са Русијом. Москва би, каже, жестоко протестовала, „али у дужем року бисмо се вратили нормалним односима“.
Питање чланства у НАТО, с обзиром на отпор грађана Финске, неће бити постављено ни данас, ни сутра.
Тако он верује да би и финска неутралност за коју годину могла да се прекине и да ту ништа не би променио ни понос Финаца на сопствену историју.
(Dw.de)
