Иако козачког села Александровске нема ни на најпрецизнијим мапама, у некадашњем делу Ростова на Дону, града који се налази на око 1.100 км јужно од Москве, а данашњем посебном насељу, шездесетих година прошлог века било 13 хиљада козака, док данас, поред добровољачке страже постоји и прави козачки вод.
Тамошњи мушкарци, млади и стари, рођени ратници, чврстог карактера и навикли да живе слободно, веома су умешни у руковању сабљом и бичем.
Живе у складу са својом ратничком традицијом, поштујући истовремено руску православну веру и „руску идеју“, а деца им стичу знања о козачком начину живота на часовима у локалним спортским школама.
Њихова обука одвија се и у паравојним камповима у Украјини, где дечаци од осам до 18 година уче како да држе пушке, пробијају се кроз воду, носе блокове, користе мачеве…
Савез кримских козака, који себе сматрају потомцима ратника који су вековима бранили спољне границе руске империје, ову установу назива “војним патриотским кампом”.
У кампу се обучава 100 дечака из Русије и Украјине.