Pročitaj mi članakPostoje preovlađujuća očekivanja za razvoj rata na Bliskom istoku – Ako se Izrael obaveže na kopnenu invaziju, sukob će se proširiti na ostatak regiona. Liban, Sirija, Iran, Jemen i drugi će reagovati gomilanjem trupa ili će direktno stupiti u kontakt sa Izraelom, čak i uz prisustvo dve grupe američkih nosača aviona. Retorika se vrti oko toga šta bi se moglo dogoditi ako ovaj lanac domina padne, ali najčešće predviđanje je da će Izrael izgubiti u ratu na više frontova ukoliko se američke snage ne umešaju.
Постоји, међутим, још један сценарио који већина аналитичара ретко, ако уопште и разматра. То је једна од највећих јавних тајни у ширењу наоружања – Израел има нуклеарни арсенал и развија га од касних 1950-их.
1958. године Ајзенхауерова администрација открила је тајни нуклеарни реактор у пустињи Негев у Израелу који је био прерушен као развој фабрике за производњу текстила. Такође познат као нуклеарна локација Димона, реактор је изграђен уз француску помоћ и користио је тешку воду купљену из Норвешке кроз договор који је посредовала влада Уједињеног Краљевства. Пројекат је дизајниран да експериментише са плутонијумом за употребу у нуклеарном оружју.
Специјална национална обавештајна процена (СНИЕ 100-8-60 од 8. децембра 1960) формално је утврдила да је „Израел ангажован на изградњи комплекса нуклеарних реактора у Негеву близу Бершебе“ и да је „производња плутонијума за оружје најмање једна од главних сврха за овај напор“. СНИЕ је проценио „да ће Израел произвести нешто плутонијума за оружје 1963-64, а вероватно већ 1962. године“. Значајан део СНИЕ је још увек класификован као тајан.
Сада се сумња да израелски нуклеарни арсенал укључује стотине бојевих глава које се могу испоручити на неколико метода. То укључује гравитационе бомбе које бацају Ф-16, крстареће ракете испаљене са мобилних платформи, па чак и подморнице са модификованим крстарећим пројектилима. Занимљиво је да је Израел овог лета управо лансирао велику нову класу подморница под називом ДолпхинИ/ИИ, која изгледа да носи много веће пројектиле од претходних подморница. Ове подморнице могу у ствари бити способне да носе и лансирају нуклеарно оружје и могу да нападну скоро било где у свету.
Међутим, највероватнија употреба нуклеарног оружја од стране Израела била би наводно одвраћање од ширег рата. Међународни споразум који Израел следи захтева да они не буду прва нација на Блиском истоку која је „увела“ такво оружје. Реч „уведено“ тумачи се веома широко да значи да Израел никада неће званично признати да има нуклеарно оружје, што ће подстаћи трку у наоружању.
Уз то, оружје за одвраћање није много одвраћање осим ако ваши непријатељи не знају да га имате. Ово би могло да објасни зашто су израелски званичници у прошлости наговестили постојање нуклеарки, називајући их „другим способностима“ у дискусијама о израелској одбрани.
Стављање нуклеарки у употребу је сасвим друга ствар. Чини се да су бројне нације спремне да се укључе у директан рат са Израелом након напада Хамаса, само чекајући да Израел узврати значајним копненим снагама. Ове владе су можда заборавиле да Израел има нуклеарке, или би могле веровати да се Израел никада не би усудио да их употреби. Ово је опасна претпоставка.
Бивши премијер Јаир Лапид приметио је у прошлогодишњој дискусији о одбрани да Израел има „друге способности“ (тј. нуклеарне бомбе):
„Оперативна арена у невидљивој куполи изнад нас изграђена је на одбрамбеним способностима и офанзивним способностима, и ономе што страни медији зову ‘друге способности’. Ове друге способности нас одржавају у животу и одржаваће нас у животу све док ми и наша деца живимо докле год смо ми и наша деца живи. Налазите се овде…”
Другим речима, Израел намерава да искористи своје нуклеарне способности ако њихова цивилизација буде угрожена.
Стратешки гледано, Израел је добро позициониран за употребу нуклеарног оружја, с обзиром да су сви његови непријатељи источно или северно од положаја нације, што значи да Израел не би морао да брине да ли ће патити од радиоактивних падавина из сопственог оружја. Али, ова последица би могла да утиче на нације попут Ирака и Ирана, дајући им на тај начин дозволу да се придруже рату када би иначе могли да се уздрже. Очигледно би то имало далекосежне импликације за остатак света, укључујући ескалацију са нуклеарним силама као што су Русија и Кина.
Право питање није „да ли би“ Израел користио нуклеарно оружје, већ под којим условима? Колико лоша ситуација мора да постане пре него што се осигура нуклеарни одговор? С обзиром на реторику претходних израелских лидера о одбрани, не би требало много. Рат на више фронтова који води до неконтролисаног нарушавања израелске границе могао би бити изговор који је земљи потребан.
Дејвис: Колико год јој Запад још дао десетина милијарди долара – за Украјину немаhttps://t.co/IyZMHmRLvO
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 23, 2023
