Pročitaj mi članak
Раст становника представља један од кључних фактора за размере епидемија, као и глобално отопљавање и све ограниченији ресурси воде за пиће, обрадивог земљишта, незагађене атмосфере и хране …
2100. године шириће се епидемије, неће бити воде и хране
До краја 2100. године на земљи ће, према проценама Француског института за демографске студије Инеда бити између 10 до 11 милијарди становника, што ће за последице имати ширење епидемија, недостатак пијаће воде и хране, као и климатске промене. На свету је данас 7,2 милијарде људи, а до 2025. та бројка ће се попети на 8,1 милијарду, до 2050. на 9,6 милијарди, а око 2100. досегнуће бројку од 10,9 милијарди оцјенио је УН у извештају објављеном у јуну прошле године.
Раст светске популације представља опасност у погледу све распрострањених епидемија. Повећана мобилност људи подстиче ширење епидемија које постају све опасније због брзине преношења и размера броја заражених, пренео је лист Атлантика. На афричком континету, где је најтеже контролисити ширење вируса, број становника се најбрже повећава. Посебна опасност лежи у чињеници да се из Африке у остали део света све брже преноси један број непознатих вируса, као што је био случај са ХИВ-ом или грозницом западног Нила.
Раст становника представља један од кључних фактора за размере епидемија, али не треба заборавити ни остале факторе, као што су глобално отопљавање, које такође има негативан утицај на ширење преносивих болести. Утицај на ширење епидемија имаће и све ограниченији ресурси воде за пиће, обрадивог земљишта, незагађене атмосфере и хране, што ће све више узимати маха.
Раст броја становника доводи до смањења пошумљених површина које се претварају у урбана насеља или обрадиве површине, али последице, још увек недовољно испитане, могу бити патогене по људску врсту. Још један значајан фактор на ширење епидемија је и олакшана трговинска размена, посебно животиња, из једног краја света у други. Данас се зна да је то у 60 одсто случајева разлог настанка епидемија у земљама у развоју.
Друштвено-економске кризе, као што су сукоби и ратови, такође утичу на ширење епидемија које је у ванредним околностима тешко контролисати. И поред технолошког развоја и превентивних мера које се предузимају у савременом свету, епидемије представљају све већи ризик за човека, а посебно због климатских промена које проузрокују елементарне непогоде које погодују ширењу разних заразних болести.
Сведоци смо великих поплава као што је био случај током циклона Сенди 2012. када је поплављен део Њујорка, или разорни цунами који је 2011. погодио Јапан.
Савремени свет мораће да уложи све више средстава у проналажење нових вакцина против вируса и нове врсте антибиотика против бактерија које постају резистенте на данашње медикаменте. Не треба заборавити да је у свету све већи број људи који пате од хроничних болести које узимају размере епидемија као што су дијабетес, рак, али и менталне болести које су углавном проузроковане нездравом храном и савременим начином живота, наводи се у студији Инеда-а.
(Info-ks)
