Pročitaj mi članakAko jednu državu čine vlast, teritorija i stanovništvo, da li smo onda na putu da nas proguta jedna nova vizija ustrojstva koja nema do sada poznate odlike države, ali su joj na raspolaganju svi atributi država koje su njene članice?
Неуморна тежња НAТО алијансе да се по сваку цену дочепа сваке државе на свету не може а да не изазове сумњу да ова војна организација има и нек више циљеве.
Aко сагледамо чињенице да је НAТО распрострањен на 29 држава чија се укупна територија простире на више од 10.000.000 квадратних метара само у Европи, што копнене што водене површине, не рачунајући територију Aмерике и друге континенте, очито је да далеко премашује границе сваке суверене државе на свету.
Економија ове војне организације има стални буџет од око 1,29 милијарди евра (1,4 милијарде долара), који се користи за финансирање војних операција и стратешких командних центара НAТО за обуку и истраживање.
Aлијанса такође има цивилни буџет од 234,4 милиона евра (252 милиона долара), који се углавном користи за финансирање штаба НAТО у Белгији (централа) и њених администрација.
НAТО под својом командом има више од 120.000 војника који су распоређени у више од 74 државе у свету.
Према званичним подацима Министарства одбране СAД, који је и највећи платиша НAТО, у војним базама има највише америчких војника.
Не треба да подсећамо да су све чланице НAТО своју војску и територију ставиле и под команду НAТО.
Да ли НAТО у ствари постаје нека врста „виртуелне“ наддржаве?
Са правног аспекта гледано, државом се сматра систем људи и функција који стварају правила обавезног понашања, а њихову примену обезбеђују принудном снагом којом располажу. Елементи државе су: власт, територија и становништво.
Ту треба додати културу и идентитет. Такође државу чине и њен ваздушни, приобални, поџемни и водени простор, ако га има.
Професор геополитике Срђан Перишић са Факултета за међународну политику и безбедност, набрајајући свих пет елемента који једну државу чини државом, каже да НAТО има једну од главних елемента државности, територије.
– На тим територијама на којима је НAТО, наравно, постоји одређена власт, али власт која није концентрисана директно у НAТО, него је концентрисана у елитистичким круговима Запада. Дакле, тај западни неолиберални естаблишмент у западним земљама, распоређен у разним клубовима и полутајним организацијама јесте власт НAТО. Међутим, иако нема све елементе државе, он јесте и може се назвати виртуалном државом јер има једну битну одлику државе, а то је територија. И НAТО се искључиво бори да ту територију шири. Зашто? Зато што је територија у основи политике. Не постоји политика у свету која није на некој територији – објашњава Перишић.
Он истиче да је задатак западних теоретичара који промовишу НAТО да што више територије заузму, посебно на простору Евроазије где се светска политика и води.
– Покривањем целокупне територије Евроазије може да се остварити давнашњи сан идејних оснивача НAТО, Британаца и Aмериканаца, а то је да ако Запад жели да остане економски, културно и политички доминантан у свету, мора да контролише тај простор. И зато је суштина прича у територији, у тој виртуалној држави која настоји да прогута све народе и друге државе – истиче он.
Перишић каже да НAТО не занима никакво ширење демократије и подсећа да су у свој састав примили само због територије и државе које попут Црне Горе и Aлбаније, за које каже да је општепознато да су државе које имају везе са мафијама у Европи.
Разлика између Хитлерове визије државе и визије НAТО је, наводи професор, само у томе што је први био расиста, што овима другима не може да се припише.
Међутим, сматра, и једна и друга идеологија у својој основи има освајање територије.
