Pročitaj mi članakDok se u Hrvatskoj ne vidi kraj, talas iseljavanja iz zemalja istočne Evrope u zapadne zemlje na silaznoj je putanji.
Како пише Економист, од 2010. године је нето емиграција пала у девет од 11 посткомунистичких земаља. Штавише, понегде се већ може говорити о „бумерангу радне снаге“, повратку оних образованијих кућама, пише „Економист“ а преноси „Јутарњи лист“.
Из источних земаља је, пишу у Економисту, у Британију годишње стизало у периоду 2010.-2015. Више од 30.000 миграната, из земаља које су у Европску унију ушле 2004, а лани је тај број пао на само 5.000. Деломично је то, јасно, због Брегзита, али сматрају да се може објаснити и растом потражње за радницима у источној Европи.
У Румунији је, напомињу, стопа незапослености пала на 5,3 одсто, а у Чешкој на 2,9 одсто. Чак 73 одсто мађарских произвођача кажу да не могу да пронађу раднике који им требају. С друге стране, плате расту – у Чешкој су порасле пет одсто у односу на годину раније, а у Мађарској за 15 одсто, због великог скока минималне плате.
Није, међутим, у ЕУ на релацији запад-исток наступила хармонија по питању радника, далеко од тога.
Тако је прошле недеље француски председник Емануел Макрон обилазио неке источноевропске чланице у мисији заштите француских радника од „непоштене конкуренције“.
Ради се о томе да компаније из источне Европе добијају послове у развијенијим чланицама попут Француске и на градилишта, кад су у питању грађевинске компаније, доводе своје раднике који су (још увек) јефтинији од локалних.
За ту се праксу примјењује термин „изаслани радници“ који се користи у смерници Европске комисије о условима ангажовања и плаћања тих радника, а коју је Макрон критиковао као издају европскога духа, за прошлонедељну посета Аустрији.
Након тога се још сусрео и са словачким и чешким премијерима те је, чини се, добио обећања да ће те земље пристати на договор о реформи правила за стране раднике којима би се смањио „социјални дампинг“ у старим чланицама ЕУ, односно ти би радници морали бити једнако плаћени као и локални.
Остаје да се види како ће на тај предлог реаговати остале источноевропске земље које су до сада блокирале промену те смернице, а међу њима и Хрватска, па закухавање око тог питања треба очекивати уочи октобарског самита ЕУ.
Страни радници чине тек један одсто европске радне снаге, али изазивају пажњу, а бројни су и примери манипулација компанија у настојанима да ангажују јефтиније раднике с истока ЕУ.
Незадовољне тиме како европска смерница решава питање страних радника, неке чланице су већ саме построжиле регулативу.
Тако је, на пример, аустријска компанија Андритз летос кажњена са 22 милиона евра због ангажовања радника Ђуро Ђаковић Монтаже (казна још није правоснажна) на обнови котла у аустријској фабрици целулозе 2014. године.
