Прочитај ми чланакИако је прерано за дугорочне прогнозе, мало је знакова да је економска активност Русије тешко погођена у овом тренутку, наводи британски Економист
Британски лист Економист (Economist) у чланку „Рањени медвед – како руска привреда послује под санкцијама без преседана“, тврди да се Русија до сада носи са ограничењима боље него што се мислило.
Као одговор на руску инвазију на Украјину, Запад је објавио привредни рат Русији, пише лист. САД су забраниле продају широког спектра робе Русији, највеће компаније су једна за другом напуштале земљу, а замрзнуто је 60 одсто резерви руске Централне банке у иностранству.
Идеја је била да се руски председник Владимир Путин казни за његову агресију рушењем руске економије. Недељу дана од почетка рата, рубља је пала у односу на долар за трећину, а цене акција многих руских компанија су се срушиле.
Економист пита: Да ли западна стратегија заиста функционише како је планирано? Изгледа да је хаос на руским тржиштима спласнуо, наводи лист.
После пада почетком марта, рубља је ојачала, а њен курс се приближава предратном времену. Главни индикатор руске берзе пао је за трећину, али се делимично опоравио.
Држава и већина компанија плаћају обвезнице у страним валутама. Огромна подизања готовине – скоро три трилиона рубаља – обустављена су, а становништво је вратило већину новца на сопствене рачуне.
Низ предузетих мера је помогао стабилизацији тржишта. Неке мере су биле традиционалне, попут подизања стопе Централне банке са 9,5 одсто на 20 одсто, што је подстакло становништво да држи средства на рачунима у рубљама.
Остале мере нису толико честе, на пример, налог извозницима да уплаћују 80 одсто девизне зараде. Реална економија, наставља Икономист, на неки начин одражава финансијску: здравија је него што се чини на први поглед.
Цене робе широке потрошње су само од почетка марта порасле за више од пет одсто. Многе иностране фирме су напустиле тржиште, прекинувши испоруке робе, а ослабљена рубља и санкције су подигли цену увоза.
Али није све поскупело. Вотка, углавном руска, кошта тек нешто више него пре рата. Бензин – скоро исто као раније.
И док је још прерано да се било шта каже, мало је знакова да је економска активност тешко погођена, наводи британски лист.
Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), који је спровео студију засновану на подацима на интернету, Бруто друштвени производ Русије је у четвртој недељи марта био за око пет одсто већи него пре годину дана.
Руска ауто-индустрија нашла се у тешкој ситуацији након што су највеће компаније напустиле тржиште
Други подаци које су прикупили стручњаци Економиста показују да се потрошња електричне енергије и железнички саобраћај одржавају на нормалном нивоу.
Алати за анализу потрошње Збербанке показују да домаћинства троше нешто више новца него пре годину дана. То је делом зато што људи праве залихе у ишчекивању раста цена. Посебно се више купују кућни апарати.
Међутим, ове године изгледа да Русија улази у рецесију. Неки предвиђају пад БДП-а од 10 до 15 одсто, а то зависи од три фактора.
Први је да ли ће обични Руси почети да брину о економији док рат траје и да ли ће, сходно томе, почети да штеде тако што ће трошити мање, као што се догодило 2014. године када је Русија анектирала Крим.
Други је да ли ће производња стати због санкција које су блокирале увоз материјала са Запада за рад руских компанија.
Руски авио-сектор је посебно рањив, као и аутомобилска индустрија. Али овде се мора узети у обзир да су многа предузећа која су почела још у совјетско време имала искуства у раду без увоза.
Ако нечија привреда може некако да се носи изоловано од дела света, онда је то руска.
Трећи и најважнији фактор је извоз руских енергената. Упркос санкцијама, Русија и даље зарађује 10 милијарди долара месечно од продаје нафте страним купцима.
Ово је четвртина предратног извоза. Стижу и приходи од продаје природног гаса и нафтних деривата.
То је важан извор девиза које се могу користити за куповину робе у неутралним и пријатељским земљама. А док се ово не промени, руска привреда може још неко време да издржи, закључује Економист.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 6, 2022
