Чак и пре него што почну избори у Француској, који ће се одржати сутра и 7. јула (други круг), руски лидер Владимир Путин је победник.

Како оцењује колумниста „Блумберга“, слабљење Емануела Макрона и успон крајње десничарске партије Марин Ле Пен ствара пометњу у Европи, јер се савезници плаше губитка прокијевског, прозападног гласа за столом и година унутрашњег спаринга које долазе.

У време када би Европи требало да иде добро, француско-немачки мотор је стао, немачки канцелар Олаф Шолц је такође спутан превирањима у коалицији, а крајња десница се уздиже.

Толико о Макроновој визији Европе након брегзита која ће моћи чвршће да стане на своје ноге.

Настојање Доналда Трампа да се врати у Белу кућу добија замах, а последње што Европи треба јесу игре унутрашњег окривљивања и упирања прстом. Али то је оно што долази. Нестаје идеја Француске као лидера коме Немачка треба да тежи, а политичка нестабилност учиниће да Париз буде ризичан партнер за велике пројекте, сматра колумниста „Блумберга“.

Ово заузврат чини још мање вероватним да ће Немачка ојачати и показати лидерство у амбициозним иницијативама. 

Док европски политички лидери који су при крају мандата губе утицај, италијанска премијерка Ђорђа Мелони јасно види прилику да им заузме место.

Мелонијева је подигла своју гласачку групу у Европском парламенту на трећу по величини, заменивши Макронове центристичке либерале, и иако се залаже за веће удруживање средстава за одбрану у Европи, Италија има своја питања са којима мора да се позабави, с обзиром на њене буџетске сукобе са Бриселом. Уз то, оптимистично наводи колумниста „Блумберга“, Мелонијева се у прошлости није увек слагала са Ле Пеновом.

Вилијам Дроздијак, који је у својој биографији Макрона описао као „последњег председника Европе“, рекао је колумнисти „Блумберга“ да очекује да ће француски лидер удвостручити своје европске амбиције као шеф државе и тражити истомишљенике ако странка Ле Пенове формира владу.

Један од примера је Пољска, трећи крак Вајмарског троугла са Француском и Немачком. Други је Велика Британија, која је ближа Француској него Немачкој по неким питањима као што је одбрана.

Европа улази у непознате воде са Француском која све више у загрљају политичких екстрема, Немачка се бори да прилагоди свој економски модел  новој трговинској реалности, а САД вероватно поново бирају „еврофобичног“ председника који преферира договоре од савеза. Ако један лидер може мирно да спава у наредних неколико месеци, то је можда Путин, закључује „Блумберг“.