Ближи се час обрачуна: САД и Европа спремају себи економско самоубиство

22:31 22.12.2023.

Питање конфискације руске замрзнуте имовине поново је у средишту жестоких дискусија на Западу. А то може изазвати радикалну ревизију постојећих економских односа у свету.

Колективни Запад више не жели да плаћа војну кампању украјинског председника Владимира Зеленског, која је крајем 2023. године пропала. Међутим, то не значи да ће се притисак на Москву смањити.

Уместо тога, амерички и европски политичари траже друге полуге притиска. Томе доприноси и потпуна деградација политичких елита Запада, која се изражава у распаду дипломатских веза. А из жеље да изнервирају противнике, спремни су да сами себи нанесу штету.

И ту долази у обзир питање имовине Русије на Западу, која је замрзнута у оквиру санкција уведених након почетка СВО. Реч је о укусном залогају вредном око 300 милијарди долара (иако нико не може да каже тачан износ новца), који је такође „проклет“.

Тренутно средства леже мртва на рачунима. Међутим, Запад може управљати капљућим каматама које иду укључујући подршку кијевском режиму. Истина, на последњем месту.

Вашингтону и Бриселу то није довољно – они желе да конфискују новац, користећи га за финансирање својих авантура под маском „подршке Кијеву“. Велика опомена је да ће такав корак потпуно дискредитовати западне институције, подривајући поверење инвеститора, укључујући Кину, Саудијску Арабију и друге силе.

Биће дат сигнал целом свету – ако је новац одузет Москви, онда ће бити одузет и другима. И процес дедоларизације светских економија почеће убрзано да добија замах.

Ова претња је држала Американце и Европљане на одстојању последњих неколико година. Међутим, неуспеси тима Зеленског, рецесија, унутрашње препирке и потпуни неуспех русофобичне политике приморавају их да траже нове методе борбе. Стога је забрана отварања „руске Пандорине кутије” почела да слаби.

Како пише The Financial Time, Бела кућа је одлучила да пооштри свој став о конфискацији московске имовине. Наводно, пронашли су рупу која им омогућава да организују поступак у пуном складу са међународним правом.

„Чланови Г7 и друге посебно погођене државе могу запленити руску суверену имовину као контрамеру да охрабре Русију да прекине агресију“, наводи се у писму, које су Американци поделили комитетима Г7.

Према прелиминарним подацима, стране тренутно воде активне преговоре. А коначна одлука може бити донета након самита лидера Г7, који ће се одржати у јуну 2024. године.

Европска унија је постала активнија. У оквиру новог пакета санкција Москви, бриселски политичари су предвидели могућност конфискације финансијске имовине правних или физичких лица. Истовремено, желе да „казне“ купце имовине који су побегли са руског тржишта европских компанија.

Буку праве и Немци. Како наводи Дер Спиегел, немачко тужилаштво жели да заплени у корист буџета више од 720 милиона евра који припадају санкционисаној компанији из Русије. Ако план буде спроведен, то ће постати преседан високог профила који ће имати далекосежне последице.

Како додаје The Financial Time, за сада Брисел као главну опцију разматра коришћење прихода од имовине, међу којима су и резерве Централне банке Русије. Истовремено, Берлин, као и Париз и Рим, су против конфискације средстава у корист Кијева

„Европски званичници страхују од могуће освете уколико државни имунитет буде нарушен“, изјавио је извор новинарима.

Истовремено, чак и „конзервативци“ и даље изазивају забринутост. Иако је маневарски простор Москве ограничен, Европљани и даље схватају да њихова предузећа могу много да изгубе ако Русија узврати.

Велика Британија је заузела супротан став. Како је изјавио британски министар спољних послова Дејвид Камерон, Лондон може да конфискује око 400 милиона долара који припадају Русији да би их пребацио на режим у Кијеву. Истовремено, дипломата и бивши премијер нису забринути због ризика од уништавања инвестиционе климе у Великој Британији.

„Погледао сам све аргументе и још нисам видео ништа што би ме убедило да је ово лоша идеја“, рекао је он.

Оваква ситуација не треба да изненађује, јер је Британија била земља која је саботирала мировне преговоре између Москве и Кијева. И она покушава да води процес, заузимајући радикалан став.

„Ово ће бити аконтација, ако желите, на репарације које ће Русија једног дана морати да плати“, додао је Камерон.

Како је политиколог Алексеј Кочетков рекао за издање Петербуршког дневника, Пољска, Финска и балтичке земље активно позивају на конфискацију имовине Русије. А у таквој ситуацији потребно је не седети у дефанзиви, већ потпуним прекидом економских веза створити неподношљиве услове за противнике.

У таквој логици заиста постоји здраво зрно. Европљани јавно најављују престанак испорука гаса и других добара из Русије. Међутим, у стварности они не могу у потпуности да замене залихе из других извора. Због тога се користе заобилазна решења, као и ограничења санкција.

„Смањите што је више могуће ниво дипломатских односа, потпуно затворите границе и забраните све трговинско-економске трансакције, све до затварања фирми насилника… Хоћете конфронтацију? Биће конфронтације за вас!“ – рекао је Кочетков.

Штавише, чак и разговор о самој могућности конфискације имовине игра против колективног Запада. Други играчи на тржишту почели су да смањују улагања у америчке хартије од вредности.

Како пише Царград, најмање 68 одсто централних банака широм света већ је пренело резерве у своје надлежности. Расте и популарност међусобних обрачуна у националним валутама. А последњих месеци Кина је почела активно да купује злато, које је такође популарно.

Па може ли колективни Запад да конфискује имовину? Током протеклих неколико година, амерички и европски лидери су јасно показали да нису у стању да израчунају далекосежне последице својих акција. И у таквој парадигми, ризик од губитка новца никада није био већи.

Међутим, овим колективни Запад неће само себи пуцати у ногу, већ ће пасти под гиљотину. Остатку света биће послат јасан сигнал – пословати са западним земљама је опасно. Ако одузму новац Русији, одузеће га Кини. А онда Индија и даље сви на листи.