Прочитај ми чланакШведски приступ борби против коронавируса изазвао је и похвале и жестоке критике широм Запада. За разлику од остатка Европе, Шведска чак ни на врхунцу другог таласа пандемије, није попустила у увела затварања и на тај начин је постала главни аргумент оних којима је преко главе мера физичког дистанцирања и закључавања.
За неке, број умрлих који је виши у поређењу са суседним земљама је доказ да су локдауни од суштинске важности за борбу против короне, док се други позивају на податке да је, упркос отворености, стопа смртности нижа него у већини “затворених” европских земаља, што је за њих доказ да је “балансиран” притуп пандемији могућ.
Foto: Tanjug/AP
Годину дана од избијања пандемије, вакцинација Европљана је кренула, а шведски модел борбе и даље привлачи пажњу. АБЦ Њуз је истраживао да ли је нежнији приступ Швеђана уродио плодом или не.
Америчка мрежа позвала се на податке Џон Хопкинс универзитета на основу којих су Данска, Норвешка и Финска са укупном популацијом од 16,75 милиона и мерама затварања до данас пријавили 4.331 смрт од короне. У поређењу са њима, Шведска са популацијом од 10,2 милиона је регистровала 12.798 смртних исхода.
Упитна ефикасност шведског модела
За критичаре меког приступа, попут Стефана Хансона шведског стручњака за инфективне болести, ова бројка – која није баш у складу са бројком добијеном анализом званичних података – је доказ да шведски приступ није ефикасан.
“Главни проблем је што не постоје касни планови. Никада их није ни било. Када имате неки пројекат јавног здравља, имате неке циљеве, стратегије, систем надгледања. У случају Шведске, тога није било”, рекао је Хансон који је један од неколико врхунских шведских научника који су у отвореном писму критиковали приступ владе пандемији који ће, како су рекли, изазвати “много непотребних смрти”.
Чак је и краљ Карл Густаф XVI критиковао опуштени приступ Шведске оценивши да је земља жестоко оманула са њим. Са краљем се слажу и неки светски стручњаци.
Модел ипак функционише
Са друге стране, присталице приступа препорука-а-не-забрана кажу да су подаци са којима се барата подложни манипулацији и наводе да, када је реч о стопи смртности, Шведска стоји боље од већине.
Иако стоји горе од других нордијских земаља, подаци Еуростата, статистичке агенције ЕУ и Оксфордског универзитета показују да је Шведска регистровала 7,9 процената мање смрти прошле године у поређењу са периодом 2016-19. То значи да земља има 23. најнижу стопу смртности од 30 европских земаља, нижу од Британије, Француске и Шпаније.
То, кажу заговорници опуштенијег приступа мерама, је доказ да шведска тактика функционише. Економиста и политички научник Нилс Карлсон је написао текст у Форин Аферсу под насловом “Шведска корона стратегија ће ускоро постати светска”.
Ако гледате стопу смртности, Шведска је међу најбољим у Европи. А разлог томе је и тај што нисмо побољевали од грипа јер смо прали руке. Држимо дистанцу. Није било толико саобраћајних несрећа. Знате, све оне ствари које нас погађају, ове године се нису дешавале, рекао је он.
Карлсон сматра да идеја локдауна није одржива и да је Шведска узела у обзир и друге факторе, не само економске, већ и животе људи, када су одређивали стратегију. “Друштво мора да буде отворено не само из економских разлога, већ да буду отворене кључне јавне институције попут болница, школа, и тако даље”, рекао је он.
Домови за старе
Оно око чега се сви слажу је да у геријатријском сектору Шведске криза постоји и да су жртве тамо биле огромне. Корисници домова за старе чине половину умрлих од короне у земљи, а још четвртина су особе старије од 70 који су неговани код куће.
“Ствар са пандемијом је да смо знали да ће људи у старачким домовима највероватније умрети, као и људи који буду примљени на болничко лечење. А опет, нису консултовали ниједног стручњака за стара лица”, рекао је Ингмар Ског, шведски психијатар специјализован за старост.
Шведска влада је признала грешку. “Открили смо да домови за старе нису били довољно припремљени за пандемију а корен тога су структурални недостаци за које смо знали пре пандемије”, наводи се у извештају владе.
Ског каже да је главни проблем тај што се подценио број свакодневних личних контаката неговатеља са старима и да је влада морала да консултује стурчњаке на том пољу.
Шведска, међутим, није усамљена по овом питању. И у другим земљама регистровани су високи бројеви умрлих у старачким домовима.
Препоруке вс. забрана
Шведска јесте затворила своје границе, укључујући и границу са Норвешком али је истовремено дозволила својој популацији да остану отворени. Иако је ограничен број људи на окупљањима, све је то спаковано у форму “препорука” а не строгих правила чије се непридржавање новчано кажњава. Употреба маски у јавном превозу формално је предложена тек у децембру.
Свеукупно, тактика осмишљена као холистички приступ који је узео у обзир друштвене промене које је донела корона, и даље стоји, каже Карлсон.
“Мислим да јавност мисли да смо променили стратегију и увели више рестрикција али ја нисам сигуран колико је то тачно. До неких промена јесте дошло. Сада имамо препоруке да носимо маске, строжије су и рестрикције везано за јавна окупљања. Али немамо затварања. Све је на нивоу препорука”, рекао је он.
Иако земља није достигла имунитет крда што је угледни медицински часопис Лансет навео као главни циљ шведске стратегије, нижа стопа смртности и мање психолошко оптерећење као и солидна економска ситуација значи да ова стратегија може да преживи још један талас коронавируса.
Иако су поједини опозициони политичари почели да позивају на увођење строжијих епидемиолошких мера и затварања, налик на она у другим европских земљама, Карлсон сматра да је Шведска ипак добро урадила.
“Испробали смо разне начине и покушали смо да се адаптирамо у складу са нашом културом и историјом и на тај начин умањимо последице ове ужасне болести. Али мислим да је Шведска добро прошла. Није толико страшно колико се чини, када погледате стопу смртности, иако је она и даље превисока”, закључио је Карлсон.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 26, 2021
