(Адванце)

Бандар Бин Султан – саудијски „принц џихада“, прави командант сиријских екстремиста и моћни актер који из сенке настоји da кроји будућност Сирије.

Један од најважнијих догађаја у протеклих неколико месеци је свакако абдикација катарског емира, шеика Хамада Ал-Тханиа, чије је место преузео син Тамим, након чега се ситуација у северној Африци и на Блиском мјењала из сата у сат. На изненађење Вашингтона свргнут је египатски председник Морси, расту тензије у Тунису, Либији и Гази. Познато је да Бела кућа није била задовољна бившим катарским емиром, због чега су га и приморали на абдикацију, а у принцу Тамимa не види савезника који би могао битно da ути;e на збивања на Блиском истоку. У новонасталим околностима америчка администрација доноси одлуку како би најбоље било да празнину на међународној сцени, која је настала одласком Катара као кључног играча у региону, попуни Саудијском Арабијом.

Џон Кери и принц Бандар Бин Султан
Током посете Блиском Истоку половином јула, амерички државни секретар Џон Кери успева да наговори лидере Палестинске самоуправе и Израела да седну за преговарачки стол, а Саудијцима даје шест месеци времена за ‘решавање регионалних проблема’. Међутим, тај деликатни задатак није поверена краљу Абдулаху, нити неком другом, него првом човеку обавештајних служби, принцу Бандар Бин Султану.

Како би оправдао поверење које му је указао Стејт Департмент, принц Бандар Бин Султан је одмах по одласку Џона Керија отпутовао у Москву где је о горућим проблемима у региону разговарао с руским председником Владимиром Путином, а да се разговарало искључиво о сиријској кризи и ситуацији у Египту, Тунису и Либији, за агенције је потврдио и портпарол канцеларије руског председника, Димитриј Песков.

Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.

Дакле, сиријска ‘опозиција’ сада има новог и јединог шефа у региону коме мора полагати рачуне, шефа саудијских обавјештајних служби, принца Бандара Бин Султана. Бивши дипломата којега прате бројне контроверзе. Одједном он постаје алфа и омега тзв. ‘Сиријске опозиције’, која никада и није смела да доноси одлуке без зеленог свијетла својих спонзора. Без обзира на бројне дипломатске и војне поразе у свом животу, аналитичари тврде како Бандар Бин Султан овог пута жели свима да докаже да се на њега још увек може да рачуна.

Нема сумње како је ‘легендарни’ саудијски дипломата добио ову улогу јер нико од краљевске породице не улива поверење. Према мишљењу многих; чланови краљевске породице су или пасивни по природи, или болесни, а самим тим неспособни да доносе важне одлуке. Између краља Абдулаха, вечног министра спољних послова Сауд ал-Фејсал, све до престолонаследника Салмана Бин Абдул-Азиза и заменика премијера Мукрина Бин Абдул-Азиза, Бандар Бин Султан је једини члан краљевске породице који има проактиван приступ дипломатији и чест је гост светских престоница.

Ал-Акхбар наводи ‘како је Бандар Бин Султан у Москву отпутовао као принц бораца глобалног џихада’, а не само такозване ‘опозиције’. Он је с Путином преговарао и у име страних плаћеника који су у Сирију дошли из Чеченије, Дагестана, те с Кавказа, што Москву посебно интересира. Само се из Дагестана више од стотину бораца придружило Ал-Каедином огранку у на северу Сирије – бригади Џаисх Ал-Мухаџирин Вал-Ансар.

Дакле, већина руских држављана и њихових сиријских субораца су (теоретски) под командом једног човјека: Бандара Бин Султана. Челни човек саудијских обавјештајних служби је њихов главни финансијер, снабдевач оружјем, гласноговорник; било директно, као за време преговора с руским председником, било преко свог послушника, челника Сиријске Националне Коалиције, Ахмада Ал-Јарб.

Међутим, Бандар је проблем за Саудијску Арабију јер не успева, макар површно, да води ‘мирну дипломатију’ какву жели службени Ријад. Он често има нереална очекивања. Ал-Алам јавља како би његове амбиције због улоге коју му је доделио Џон Кери могле створити велике проблеме службеном Ријаду. Можда је због тога краљ Абдулах брзо реаговао  данас, како би имао потпуни увид у ситуацију. Он је за заменика министра одбране поставио Бандараовог млађег брата, принца Салмана Бин Султана.

Сви се сећају његове авантуре у Либану 2006., када је принц Бандар уверио саудијског краља да подржи милицију Сада Харирија. Тада је Саудијска Арабија потрошила 200.000.000 $ да опреми паравојне постројбе Харирија, а које су у мају 2008. претрпјеле катастрофални пораз у само 20 сати оружаних сукоба.

Сиријској кризи је принц Бандар приступио као што је њему својствено. Имао је велика очекивања, чак и сад, тврде људи који су му блиски, ниједан му проблем није важнији од Сирије. Бандар Бин Султан у својим јавним иступима ретко спомиње Јемен, Ирак, или Либан, који му је битан искључиво ради елиминације Хезболаха и то опет у контексту сиријског сукоба.

Ал-Акхбар даље наводи како је принц Бандар ‘оптимистичан и како му треба осам месеци да наоружа и консолидује побуњенике и успостави равнотежу снага на сиријском бојишту’. Он није изјавио како жели радикално преокренути тај однос снага, него искључиво ‘променити однос снага пре но што започну политички преговори у Женеви’.

Будући да оно што су непријатељи Сирије учинили у протекле две године није било довољно да се сруши председник Башар Ал-Асад, сад је на чело побуњеника и екстремиста стао Бандар Бин Султан који тврди ‘како ће се већ за два месеца видети резултати напора Саудијске Арабије у обуци и наоружавању побуњеничких група ‘.

Први човек саудијских обавјештајних служби говорио је и о тешкоћама са којима се суочава. Реч је о многобројним фракцијама у побуњеничким редовима, али и немогућност Саудијске Арабије да обучи и опреми више од 300 бораца месечно. Што се тиче оружја, Бандар је „врло забринут“ што оно скоро по правилу завршава у рукама група блиских Ал-Каиди, али га то свеједно није спречило да изјави ‘како ће до позитивних резултата доћи у идућих неколико месеци’.

Саудијски принц је заповедио побуњеницима ‘да жели видети помаке на бојном пољу на северу Сирије, пре свега у Алепу, али и на југу где ће покушати да убеди јордански режим да омогући слање бораца и оружја групама које се боре у Дара’аи и Голану ‘.

Принц Бандар је уверен ‘како би евентуалне победе на бојном пољу увериле Москву да будућност Сирије види без председника Башара Ал-Асада’. Мађутим, он као да игнорише чињеницу да је влада у Дамаску свесна нових околности и да слиједом тога вуче потезе којима настоји онемогућити новог ‘принца од џихада’.

У Дамаску, у седишту Хезболаха у јужном предграђу Бејрута, Техерану и Москви чини се све како би се осујетили Бандар планови. Према арапским изворима, Хезболах, Иран и Русија су сагласни да Сирији пошаљу сву потребну помоћ; ону у оружју, новцу, логистичкој и обавештајној подршци, па чак и у људству.

Медији наклоњени влади у Дамску тврде како је тренутно промена равнотеже снага на терену у Сирији, на начин како то мисли да уради саудијски принц, немогућа мисија и да ће Бандар Бин Султанова сиријска авантура завршити једнако као она у Либану 2008. Влада у Дамаску верује како ће након потпуног ослобођења и чишћења од остатака побуњеничких фракција средишњег дела земље верује како ће добити пуну подршку својих савезника.

Сиријски побуњеници се тренутно боре на четири фронта; северном у Алепу, где су побуњеници преузели контролу над ваздухопловном базом у Менагху, Рак у којој екстремисти из Ал-Нусра Фронта и фанатици из ИСИС-а, покушавају да заузму базу 17. Бригаде сиријске војске, северним селима у Латакији, те источно од Хаме.

Високи званичници сиријске војске тврде како је у овом тренутку било тешко бранити базу у Менагху, као и ону 17. Бригаде у Рак, али у Латакији и у Салмији, источно од Хаме. Екстремисти једино што чине јесу масакри над цивилима, а при том трпе тешке губитке у људству у сукобу с владиним снагама. У Дамаску тврде како је циљ ових побуњеничких офензива ‘да покажу свету да су као озбиљна оружана формација још увек присутни на бојном пољу, а симболичним победама желе да надоместе губитак Кусаира, Хомса и целе регије Дамаска и то да представе као војне победе које ће да одреде исход политичких преговора које припремају Москва и Вашингтон ‘.

Тајна око садржаја разговора с Владимиром Путином
Као што смо већ рекли, након што му је од стране Беле куће поверен задатак да ‘успостави равнотежу снага, али не у таквој мери да би било која страна војним побједама могла да услови исход политичких преговора’, принц џихада одмах лети у Москву где се састаје с руским председником Владимиром Путином.

На службеној страници руског председника стоји кратко саопштење о садржају разговора и нема заједничке фотографије са саудијским принцем. Слика обављена у медијима је једна од старијих фотографија на којој се види Бандар Бин Султан у друштву Владимира Путина. Након што је на њега извршен атентат у јулу 2012., саудијски принц је неприступачан јавности.

С друге стране, поједини аналитичари нагађају како је принц Бандар Путину обећао како ће прихватити останак Асада на власти у Дамаску, али да се зато у Либану мора вратити Саад Харири, који би био на челу владе националног јединства у којој би било и ‘политичко крило’ Хезболаха, но то већ спада у сферу нагађања о садржају разговора иза затворених врата. Чак је и чланак који је о посјети принца Бандара Москви објавила саудијска Ал-Арабииа одмах уклоњен.

Нико овог тренутка са сигурношћу не може тврдити да ли су уопште ишта договорили Владимир Путин и принц Бандар Бин Султан. Међутим, став руског председника је познат, а развој ситуације на бојишту упућује како су побуњеници и фракције Ал-Каиде у Сирији послушали наређење Бандара и покренули жестоку офанзиву, али им је засад једини ‘успех’ заузимање неколико села, базе Менагх и стравични масакри над сиријским Курдима.

Додатак: нови детаљи око сусрета Путин-Бандар
Непосредно након завршетка горњег текста у јавности су процурили додатни детаљи везани уз састанак између руског председника и утицајног саудијског принца. Наиме, према писању РТ-а, Бандар је у име Саудијске Арабије Путину понудио куповину руског оружја у вредности од чак 15 милијарди УСД. Заузврат од Кремља се тражи да „попусти“ у свом ставу око Сирије. Чињеница да ову вест преноси један руски државни медиј (РТ) показује шта заправо руска влада мисли о овој неморалној понуди.

Информацију о овој понуди потврдило је низ дипломата из Заливских земаља као и припадници сиријске опозиције. „Бандар је понудио интензивнију енергетску, војну и економску сарадњу с Москвом“, рекао је један неименовани високи представник сиријске опозиције у разговору за Ројтерс. Из истих извора долази и податак о 15 милијарди УСД.

Чињеница јест како Москва и Ријад имају један велики војни уговор у плану о којем се почело преговарати још 2008., но до сада није реализован те је, према појединим изворима, „замрзнут“. Ради се о масовној куповини руског наоружања – наводно је Саудијска Арабија планирала, између осталог, купити 150 Т-90 тенкова и више од 100 руских хеликоптера.

Наводно је Бандар понудио реализацију овог уговора под условом да Русија престане да блокира анти-сиријске резолуције у УН Савету Безбедности. Подсетимо, чињеница да је Русија – заједно с Кином – до сада блокирала поједине УН резолуције против Сирије резултирала је тиме да против Сирије још увек није покренута страна војна агресија јер за исту би се прихваћена резолуција користила као легитимитет.

Извори истичу како војни уговор није све што Ријад нуди Москви. Наводно Саудијска Арабија такође обећава Русији како ће да задржи „доминантну позицију на европском тржишту гаса“, но ни то није све. Такође се обећава како екстремне исламистичке силе у Сирији неће „монополизује власт“ у „будућој Сирији“.

Ови подаци откривају како Саудијска Арабија има огроман утицај на актуелан сукоб у Сирији, нарочито када је реч о екстремистичким организацијама за које се већ дуже време верује како примају новац и оружје управо од Саудијске Арабије. Баш као иу случају Египта, Саудијска Арабија и Катар овде су на истој страни што се тиче противника, заједно желе срушити сиријске власти, но једно према другоме остају велики ривали. Јачање екстремиста у Сирији, нарочито оних директно повезаних са Ал-Каидом, уједно је и јачање саудијског утицаја над катарским.

Гледајући са финансијске и економске стране, није тајна да богата Саудијска Арабија може Русији понудити овакве велике уступке у замену за „попуштање око Сирије“. Но, може се претпоставити да ово није први пут да се Русији обећава јако пуно како би устукнула и „предала“ Асада на милост и немилост империјалистичким силама и њиховим регионалним сателитима.

Ипак, Русија ову понуду неће да прихвати – не зато што је она „лоша“ (Ријад може понудити и боље ако жели), већ зато што Русија овде тражи нешто што је дугорочно далеко вредније од свих саудијских петро-долара: обнову међународног престижа и позиционирање себе као озбиљне светске силе која ће данас, а нарочито сутра, моћи да понуди мањим земљама своју заштиту пред незаустављивим ратним машином чији механизам почиње у САД-у те се наставља преко Европе, Анкаре, Ријада до Дохе.

У геополитици неке ствари су далеко важније од новца, а руска влада тога је свесна. То нам показује и држање у афери Сноувден  када су се одлучили за азил упркос схватању да ће та одлука имати снажне последице, па и оне економске. Штавише, могли бисмо рећи како је Едвард Сноувден био нека врста „теста“ одлучности ове руске администрације по питању кључних спољнополитичких питања. Тај тест успешно је положен.

А Сирија … Сирија ће бити тест свих тестова, но у њему не учествује само Русија, већ – како и видимо – све утицајне силе света. Налазимо се у фази када ће Саудијска Арабија, вероватно и друге силе анти-сиријске осовине, почети Русији да нуде  велике уступке што нам показује колико је за њих заправо важан „њихов исход“ у Сирији.

Према задњим информацијама које преноси АФП – на основу дипломатских извора – Русија је „одбила саудијску понуду“ око Сирије.

Попуштања готово сигурно неће бити нити с једне нити с друге стране те је то један од највећих разлога зашто је сиријска криза тако опасна за цео свет.

Ознаке: Џон Кери, Бандар Бин Султан, Владимир Путин, грађански рат, Исламисти, муџахедин, Русија, САД, Саудија Арабија, Сирија