Pročitaj mi članak
Председник Русије Владимир Путин неће бити на списку гостију када се председник САД Барак Обама и друге светске вође буду окупили у Немачкој следеће седмице.
Путин ипак остаје централни играч у међународним односима, укључујући преговоре о нуклеарном програму Ирана, пише агенција Асошиејтед прес у својој анализи.
Очекује се да ће Обама на скупу земаља чланице Г7 захтевати да се Русији – због подршке Кремља проруским побуњеницима у Украјини – продуже санкције, чије важење истиче овог лета.
Русија је 1998. позвана у чланство Групе седам водећих индустријских земаља света, која је потом променила назив из Г7 у Г8. Међутим, Русији је прошле године суспендовано чланство због њених поступака у Украјини.
Русија трпи и друге санкције због тога, али њен председник остаје централни играч у међународним односма, иако се лидери Запада залажу за његову изолацију док траје криза у Украјини.
Овог месеца је, на пример, немачка савезна канцеларка Ангела Маркел дошла у Москву на разговоре са Путином, амерички државни секретар Џон Кери дошао је у Сочи такође на разговоре са њим, а Путин и британски премијер Дејвид Камерон разговарали су ових дана телефоном и договорили наставак преговора чији је циљ окончање грађанског рата у Сирији, пошто је сарадња са председником Русије и на овом пољу од круцијалне важности.
Амерички званичници тврде да је Путиново укључивање ограничено на поља где Москва и Запад имају заједнички интерес, и указују да то не би требало да се поматра као знак да Запад прихвата статус кво у Украјини, чији крајњи исток контролишу проруски сепаратисти и чије је полуострво Крим Русија припојила у марту прошле године.
Потпредседник САД Џо Бајден изјавио је прошле среде: „Има смисла сарађивати тамо где постоји обострани интерес, докле год се од тебе не тражи да одступиш од принципа који су битни за безбедност и добробит твоје земље, твојих савезника и твојих пријатеља“.
Неки аналитичари сматрају да због сарадње са Путином, Запад шаље противуречне сигнале Украјини, чија влада тражи више подршке у борби са сепаратистима.
Метју Рохански, експерт за бивше земље Совјетског Савеза при Вилсоновом центру, указује на то да у Украјини „расте разочарење“ због, како тамошњи званичници сматрају, „анемичне привржености“ Запада заштити њеног суверенитета.
„Сви се они дубоко плаше да ће их САД бацити под точкове аутобуса у склопу некакве велике погодбе са Путином“, изјавио је Рохански из Кијева, где он има састанак са званичницима владе у Кијеву и представницима украјинског цивилног сектора. Конфликт између Русије и Украјине је ескалирао почетком прошле године, када је тадашњи председник Украјине Виктор Јанукович побегао из Кијева захваћеног вишемесечним протестима због његове одлуке да не потпише споразум о тешњем повезивању са Европском унијом.
Потом су проруски сепаратисти на брзину организовали референдум о отцепљењу стратешки важног полуострва Крим у Црном мору, а пошто је овај, на Западу веома критиковани референдум успео, Русија је припојила Крим.
Запад не признаје тај чин, али су и САД и Европа углавном одустали од притиска на Русију да врати Украјину ту територију. Уместо тога, она се усредсредила на претеће потезе Москве на истоку Украјине, где је месецима трајао оружани конфликт између украјинских трупа и проруских сепаратиста за које Кијев тврди да их помаже Москва.
Запад прети дипломатском изолацијом Русије, делимично због уверења да Путин себе посматра као великог глобалног играча, а Путин користи поступке Запада да подстакне руски национализам и своју популарност код куће. Путин је у четвртак сугерисао да је америчка истрага корупционашког скандала у ФИФА, највишем телу светског фудбала, има везе са покушајем да се Русији одузме организациа Светског првенства 2018. године. Он је чак оптужио САД да иду на „илегално кривично гоњење“ људи.
Најјача тачка притиска Запада на Русију је њена економија. Рубља се стабилизовала након драматичног пада, који је, како се сматра, резултат пада цена нафте и економских казнених мера према Москви. Ипак, руска економија и даље је уздрмана.
Међутим, оцењује Асошиејтед прес, чини се мало вероватним да ће САД и Европа пооштравати санкције без драматичнијег јачања руске агресије у Украјини, а земље ЕУ са снажним финансијским везама са Русијом плаше се да би санкције нашкодиле њиховим економијама.
(Бета)
