Ангела Меркел постала је канцеларка Немачке још 2005. године, а њен трећи мандат тек почиње. Европљани је поштују као вођу у кризним временима, иако ова политичарка многима иде на живце.

Да ли је немачка канцеларка омиљена? Није, макар што се Европе тиче. Ангелу Меркел најмање воле на југу континента, где је и најјачи удар кризе. Људи из угрожених земаља криве ову немачку политичарку за строге мере штедње које спроводи Тројка – Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда. И заиста, Немци – пре свега канцеларка – месецима су оклевали да дају директну помоћ током 2010 године, чак и када је тадашњи грчки премијер Јоргос Папандреу најавио банкрот државе.

Кад већ није било дуге могућности, канцеларка је попустила и пристала на давање финансијске помоћи – али само под тачно одређеним условима. „Наравно да желимо евро и да не желимо да неко прогласи банкрот и све нас повуче са собом“, тврди Меркелова и дан-данас. „Немачка ће помоћи, али само онда кад се и други стварно потруде.“

Немачки диктат

У Грчкој прилично неомиљена

За конзервативну Меркелову „труд“ значи строга штедња и драстичне реформе. Немачка канцеларка и поједине њене колеге са врха власти не крију свој став, према којем је немачка привреда и администрација узор за целу Европску унију и пре свега за оне земље које су највише погођене кризом. „Показали смо шта можемо – иако су времена тешка. Немачка је остала снажна. Немачка је мотор раста, Немачка је стабилизатор“ нагласила је Ангела Меркел овог лета.

Такав став је још одавно извео грађане Шпаније, Португалије и Кипра на барикаде. Они су љутито протествовали против „немачке хегемоније“, односно против програма штедње због којих је изгубљено стотине хиљада радних места. Канцеларка је на плакатима представљана као непопустљива и немилосрдна дикаторка, и често су је поистовећивали са Хитером.

Како то Немцима успева?

Додуше, притисак из ових земаља није променио ништа. „Немачка ће дугорочно бити јака једино ако је и цела Европа јака“, овим речима Меркелова правда свој непопустљив став. Ипак, под притиском великог броја партнера из Европске уније и она је морала да призна да поједине државе могу да „пропадну од штедње“ и да се некако мора стимулисати раст привреде. Европска унија је зато 2012. усвојила пакет мера за рад и запошљавање, што је значило и да Европска инвестициона банка добија десетине милијарди евра.

Меркел и Лета

Како год, многи грађани угрожених земаља су и данас кивни на канцеларку, а билатерални односи са многим државама су прилично хладни. Немци сматрају да ту има и зависти – најмногољуднија земља у Европи је релативно добро прошла кроз економску кризу. Наиме, немачка економија расте још од 2009 године, а Немци и даље имају далеко најјачу привреду у Европској унији.

Канцеларка за црне дане

Криза је била лајтмотив целог другог мандата ове канцеларке, а многи у Немачкој и ван ње диве се Ангели Меркел због њеног држања у најтежим тренуцима. Већ сада се види да ће криза окупирати пажњу канцеларке и у трећем мандату. „Не смемо да будемо немарни ни једне секунде, само зато што евро није свакога дана у новинама“, инсистира Меркелова. Можемо се радовати вестима о стабилизацији и расту, изјавила је недавно канцеларка, и подвукла да излазак из кризе ни у ком случају није гарантован.

Више моћи за Брисел

Канцеларка жели од Европске уније да стоври прави привредни савез, али за то је потребно да Европска комисија добије нова овлашћења. Под тим се подразумева моћ Брисела да регулише реформе које подстичу конкурентност и развој, као већи степен контроле над буџетима држава чланица.

Меркелова зна да су за то потребне промене постојећих споразума. „У Европи сада сви кажу: можемо да наставимо развој, али споразуме не смемо да мењамо. Верујем да тако не можемо да створимо функционалну Европу“, сматра канцеларка. Отпор променама унутар ЕУ остаје велики. То се могло видети и на последњем самиту Европске уније пре католичког Божића, када је поново одложено доношење одлуке о споразумима о привреди и образовању, са јуна на октобар 2014. Канцеларка тврди да је напредак могућ, али само „милиметар по милиметар“.

Више похвала, мање грдње

Меркел и Оланде

Ангела Меркел и даље тврдоглаво остаје при својим циљевима, али истовремено покушава да побољша односе са угроженим државама у ЕУ. Њен нови мото је „похвале уместо строгоће“. Оштрина ове политичарке сада долази до изражаја само у изузетним случајевима. Поред тога, Меркелова већ може да истакне прве успехе свог курса: „Ирска и Шпанија су две земље које већ убирају плодове својих реформи: оне могу да напусте европски програм помоћи. То показује да се у овим земљама пуно тога променило. Ту могу само да честитам“, каже Меркелова.

Чак је и грчки премијер Антонис Самарас добио похвалу у новембру ове године. Његова посета Берлину није кренула баш најбоље. Свађа око буџета за 2014 са контролорима Тројке блокирала је исплату наредне транше кредита. Наиме, контролори су пронашлил мањак од око 1,5 милијарде евра.

Уместо да критикује, Меркелова је пред Самарасом умањила значај овог спора, и рекла да се све несугласице са Тројком могу разјаснити. Она је чак и упадљиво хвалила реформе у Грчкој. „Подвлачим да се види светло на крају тунела. Грчка испуњава своје обавезе. У то уопште не сумњам.“

Нови савез са Француском

Важно је радити и на односима између Немачке и Француске. Додуше, током власти конзервативног председника Николе Саркозија ти односи су углавном били блиски и пријатељски. Међутм, Мерколова дуго није успела да пронађе заједнички језик са социјалистом Оландом. Чини се да сада очекује побољшање: „Сада можемо да почнемо нову етапу“, изјавила је канцеларка, која је Француску посетила одмах након поновног бирања на функцију, у складу са традицијом.

И председник Оланд шири позитивну атмосферу. Он је изузетно срдачно поздравио Меркелову и новог минстра спољних послова Франк-Валтера Штајнмајера из редова немачких социјалдемократа. Може се претпоставити да левичари у Паризу сматрају да ће социјалдемократе у немачкој влади повољно утицати на политику Немачке према европским земљама. „Потребна су нам правила, потребна нам је дисциплина, али потребне су нам и могућности за раст, за повећање унутрашње потрошње, али и конкурентности“ изјавио је том приликом Оланд. Меркелова му није противречила.

(Дојче веле)

Oznake: Angela Merkel, EU, Nemačka