Pročitaj mi članak
Након вишенедељних преговора, Немачка је коначно добила нову владу са Ангелом Меркел на челу. Додуше, руковођење земљом неће бити лако, немачка канцеларка суочава се са тешким задацима. А добила је и конкуренцију…
Мање од два сата од реизбора за канцеларку, Ангела Меркел, председница владе и шефица ЦДУ је пред новим сазивом немачког парламента и Уставом, по трећи пут положила заклетву. Говорећи пред новим сазивом Бундестага, она је обећала да ће „своју снагу посветити благостању, користи и заштити народа Немачке, да ће Устав и законе поштовати, а обавезе савесно испуњавати“. Њен избор за канцеларку, на тајном гласању, подржало је 462 посланика (од 621). Против је било 150, а уздржаних девет. Тиме је, 86 дана од одржаних избора, Немачка коначно добила владу. Владајућу коалицију чине демохришћани и социјалдемократе. Опозиција у 18. сазиву Бундестага има свега 127 посланика (зелени и левица).
Последњи чин Ангеле Меркел?
Нова-стара канцеларка не може да се пожали на почетне позиције свог кабинета. Јер привредне прилике у Немачкој добре су као нигде другде у Европи. Дакле, приходи од пореза пристижу редовно, па самим тим новоизабрана владајућа коалиција, коју чине демохришћани (ЦДУ/ЦСУ) и социјалдемократе (СПД) има доста новца на располагању. Мада коалициони споразум наговештава велике буџетске расходе. Ипак, ако која милијарда и зафали, кабинет канцеларке Меркел учиниће све да их „ту и тамо“ пронађе. Упротивном изостаће сјај којем председница владе тежи, у свом треће и можда последњем мандату.
Зигмар Габријел би да буде Херкулес
Највећи изазов нове владе могао би да буде заокрет у енергетској политици, коју је започела канцеларка Меркел, након нуклеарне катастрофе у Фукушими. Она је донела одлуку о повлачењу из атомског енергетског сектора до 2020. године. Обновљиви извори енергије попут енергије ветра, сунца и вода, требало би да замене употребу нуклеарне, али тај пројекат је већ неко дуже време у застоју. Шеф СПД-а Зигмар Габријел нови је министар привреде и енергетике. Суочиће се са најтежим задатком нове владе. То је велика шанса, али и ризик, сматра политички аналитичар Михаел Шпренг. „То би се могло назвати Херкулесовим задатком.“ У енергетској политици Немачка, много је неразјашњених питања. Како цене гаса и струје буду учинити приступачним за грађане? Какву ће улогу убудуће имати рудници угља у Немачкој? Како омогућити даље ширење електричне мреже и то брзо?
Као министарка за рад и социјална питања, Андреа Налес (СПД), мора да спроведе најважнији пројекат социјалдемократа у дело, а то је дефинисање минималних примања у Немачкој. Досадашња генерална секретарка Социјалдемократске парије, намерава да омогући већи број социјалних привилегија за грађане. Убудуће би један део радника могао да рачуна на одлазак у пензију са 63 године, затим мајке чија су деца рођена пре 1992. године, могле би да рачунају на више новца у старости. Скупе мини-реформе са великим ризиком и нежељеним ефектима, тако најављене мере назива политолог Шпренг. „Велика слабост тих реформи јесте њихово стабилно финансирање, које ће бити могуће само ако привреда настави да се развија.“ Уколико се то догоди, повећаће се доприноси, као и порез или ће доћи до нових задуживања. Велики расходи би нову владу могли да увуку о још једна проблем а то је криза евра.
Трошкарење уместо штедње?
Персонално, канцеларка се ослања на континуитет. Стари-нови министар финансија зове се Волфганг Шојбле (ЦДУ), који се протеклих година профилисао као кризни менаџер у читавој Европи. За 71-годишњег финансијског стручњака биће то последњи мандат. Дакле, он не мора никоме да се доказује, што му обезбеђује солидно велику независност од остатка кабинета.
Ситуација би могла додатно да укомпликује, уколико Ангела Меркел од Грчке, Шпаније и Португалије буде тражила да наставе са ригорозним мерама штедње. С обзиром да се на домаћем терену, у Немачкој, троши јако много новца, каже Шпренг у разговору за ДW. „И у другим главним градовима европских земаља може се уочити немачко подстицање на штедњу, док је код куће другачије.“
Бивша министарка рада Урсула фон дер Лајен, нова министарка одбране, може попут канцеларке да се профилише на међународном терену. Прва жена на челу „мушког министарства“, колико већ у Новој години, мора да се суочи са великим задатком. Немачке трупе повлаче се из Авганистана. Деликтан аспект тог маневра могла би да буде судбина авганистанског особља, који су радили за Бундесвер. Њихови животи могли би се наћи у опасности. Готово сви су затражили азил у Немачкој, а влада ће о тим захтевима и проблему, морати убрзо да се изјасни.
Нова конкуренција за Ангелу Меркел
Канцеларка је у својој Хришћанско-демократској унији и даље неприкосновена лидерска фигура, сматра Фолкер Коненберг, политиколог из Бона. Састав нове владе наговештава другачији однос моћи. Сада је ту самоуверени вице-канцелар Зигмар Габријел и једнако јака Урсула фон дер Лајен. То значи да би руковођење владом и државом могло да буду теже, него у претходној коалицији са либералима (ФДП). Међутим, Меркелова остаје јак играч, у то нема сумње. „Успех у политици огледа се у успеху у кризним ситуацијама, а на том плану се канцеларка, протеклих година и те како доказала“, каже Коненберг.
Уколико Ангела Меркел на наредним парламентарним изборима, 2017. године, не буде желела да се кандидује, њен биланс као председнице владе јесте „добар, али ипак сувопаран“, тврди тај аналитичар. „Није било велики пројеката, које Ангела Меркел потписује. Има још четири године на располагању да се упише у књигу историје.“ Другим речима, то што се канцеларка у протеклом мандату заложила за повлачење из нуклеарне енергије и успешно снашла као кризни менаџер, у временима кризе евра, за политологе није довољно. Наредне четири биће пресудне.
(Дојче веле)
