Ne planiram da uz pomoć naroda dobijem neko ušuškano mesto pri vlasti i ne volim ni da u svemu bezpogovorno sledim većinu, pa ću sebi dozvoliti da napišem ono što se traži već duže vreme.

Другари, надам се да разумете шта мислим, али ако не, онда је ОК.

Андреј Родионов
(Фото: Незла-Србин.инфо)

Већ дуго сам мишљења да је за спас руске нације потребан рат (по могућности, наравно, локални,  иначе ће опет страдати готово оно све што је најбоље међу нама), као и глад и хладноћа (по могућности  умерено, тако да већина има прилику да сачува свој људски лик).

Иначе, чека се неминовна деградација и смрт. Ово је већ дуго намењено, пре свега, за све мислеће људе, јер ми као народ, нажалост, већ дуже време идемо овим декадетним путем. Да, биће жртава, али то је минимум у односу на оно што изгубимо сваке године са овом либералном „слободом“.

Руси, доста је нежности, схватите да су наша достигнућа, које уживамо сада, резултат сталног жртвовања наших предака.

Не размишљајте само о данашњем дану, наши преци су се за њега већ побринули, боље размишљајте о сутрашњем дану, да нас не псују – сада живи, наши потомци!

П.С. Не желим рат, само сам изразио став о тренутној реалности коју овако видим.