Случајеви забележени недавно у медијима нестале ученице Јусре Хусеин, студенткиње Аксе Махмуд и близнакиња Салме и Захре Халане покренули су у Великој Британији забринутост због радикализације муслиманки. Према проценама, њих 50 до 60 из Британије отишло је у Сирију преко Турске, и придружило се екстремистичком покрету Исламска држава. Тамо су наишле на жене из пуно других држава попут САД, Аустрије, Француске. Холандије, Канаде, Норвешке и Шведске. Зашто жене из западних земаља одлазе тамо?

Кадиџа Даре је на Твитеру објавила да жели да буде прва жена која ће погубити западног таоца

Кетрин Браун је докторка наука која предаје на Катедри за студије одбране на Краљевском колеџу у Лондону и за Би-Би-Си је направила анализу у којој се позабавила овом темом.

– У случају Јусре Хусеин, нејасно је да ли је она постала радикална или да је уопште путовала з Сирију (иако полиција верује да вероватно јесте). Што се тиче многих других, њихове приче су доступне на друштвеним медијима као што су Твитер, тумблр, ЛинкедИн и аск.фм. Из тих прича јасно је да је утицај друштвених мрежа значајан. Оне женама нуде савет, подршку, помоћ приликом пута и извор су пропаганде Исламске државе, представљајући идеализоване слике исламског живота и џихада – пише Браунова.

Она примећује да је на почетку велики број жена које су одлазиле у Сирију тамо ишао да би се придружио мужевима који су се већ борили на страни Исламске државе. Такав је пример Кадиџе Даре, 22-годишњакиње из јужног дела Лондона која је твитовала да жели да буде прва џихадисткиња која је погубила западног таоца. Она је у Сирију отишла да би се тамо придружила Абу Бакру, борцу рођеном у Шведској.

– Приче о „џихад невестама“ које путују у Сирију да би се удале за борце Исламске државе појачале су се у западним медијима. Породице у Француској чије ћерке су отишле у Сирију звали су Сиријци који су их питали за руку ћерки да би их оженили, а онлајн налози мушких бораца бомбардовани су захтевима жена које желе да им постану супруге – наводи Браунова.

Миа Блум из Центра за тероризам и студије безбедности Универзитета Масачусетс Лоуел провокативно тврди да ове жене џихадисти не посматрају другачије до „фабрика беба“ у жељи да повећају број оних који живе у новој „чистој“ Исламској држави.

Браунова каже да велики део посла у случају жена игра и романтичарски моменат о којем оне сведоче.

– У тој новој „држави“ жене имају разне врсте послова и улога. На пример, у сиријском граду Рака оне могу да приступе такозваној Ал- Ханса бригади, морализаторској „полицији“ коју чине искључиво жене и коју је наводно основала жена из Британије – наводи Браунова.

По њој је неуспех западних држава да младим муслиманкама пруже осећај припадности, сврхе и вредности као муслиманки и грађанки изузетно видљив у сведочанствима џихадисткиња на интернету.

(Блиц)

Oznake: džihad, muslimanke, Sirija