Pročitaj mi članak
(Блиц)
Америчка атомска бомба замало је експлодирала 1961. године изнад Северне Каролине, а њена разорна моћ била би 260 пута снажнија од експлозије која је уништила Хирошиму, објавио је британски лист „Гардијан“, позивајући се на тајни документ.
Документ, до којег је дошао новинар Ерик Шлосер на основу закона о слободном приступу информацијама, садржи доказе да су САД „за длаку“ избегле катастрофу монументалних размера када су две хидрогенске бомбе „марк 39“ случајно испуштене изнад Голдсбороа у Северној Каролини 23. јануара 1961. године.
Бомбе су пале на земљу након што се бомбардер „Б-92“ распао у ваздуху, а једна од справа је деловала онако како је нуклеарно оружје осмишљено да делује у рату: њен падобран се отворио, механизам окидања се активирао и само је један нисконапонски осигурач спречио незапамћено крвопролиће.
Угрожен био и Њујорк, ризиковани милиони живота
Бомбе су биле јачине четири мегатоне, што је једнако јачини четири милиона тона ТНТ експлозива. Да је направа детонирана, смртоносне честице би се распршиле изнад Вашингтона, Балтимора, Филаделфије и чак би стигле до Њујорка, излажући ризику милионе живота, пише „Гардијан“.
Иако је стално било спекулација о томе за колико је избегнута Голдсборо катастрофа, америчка влада је упорно демантовала да је њен нуклеарни арсенал икад изложио ризику животе Американаца.
Међутим, у документу који је објављен, инжењер лабораторије „Сандиа“, одговорне за механичку безбедност нуклеарног оружја, закључио је да је „једна једноставна, динамо-технологија, нисконапонски осигурач, стајао између САД и велике катастрофе“.
Шлосер је открио документ током истраживања за своју нову књигу о нуклеарној трци о наоружању. Користећи закон о слободном приступу информацијама, открио је да је најмање 700 „великих“ инцидената са 1.250 комада нуклеарног оружја забележено само између 1950. и 1968. године.
– Речено нам је да не постоји могућност да се то оружје случајно активира, а ево ово замало није – рекао је Шлосер.
Он је додао да је америчка влада стално покушавала да од свог народа сакрије информације како би спријечила постављање питања о политици нуклеарног оружја.
