Pročitaj mi članak

Amerika između trampizma, liberalne diktature i građanskog rata

0

Konzervativci i liberali u nečemu ipak složni: i jedni i drugi govore o građanskom ratu

AMERIČKI konzervativci odavno govore da se njihova zemlja sve više približava situaciji iz 1861. godine, kada je nespremnost Vašingtona da vodi računa i o interesima i stavovima država Juga dovela do građanskog rata.

Patrik Bjukenen, veteran američkog konzervativizma, osnivač časopisa The American Conservative, ukazujući totalnu podeljenost današnjih Amerikanaca povodom moralnih pitanja i ništa manje potpuni gubitak poverenja u osnovne državne institucije, otvorio je pitanje:

„Šta nas danas više uopšte spaja osim Perl Harbora ili 11. septembra? Da li uopšte postoje tačke koje nas spajaju, s obzirom na razlike u veri, rasi i etničkoj pripadnosti, kao i nepomirljive razlike u moralu, ideologiji, kulturi i politici? Da li je veliki eksperiment završen?“

Konzervativci već dugo postavljaju ova i slična pitanja. Međutim, odnedavno, posebno nakon racije FBI na Trampovo imanje Mar-a-Lago, retoriku konzervativaca iznenada su preuzeli liberalni mejnstrim mediji, koji već uglas najavljuju „građanski rat“.

The New York Time navodi podatke Univerziteta Kalifornije i Centra za istraživanje nasilja, čije ankete pokazuju da je polovina (od više od 8.000) ispitanika uverena da će „u narednih nekoliko godina doći do građanskog rata u Sjedinjenim Državama.“

Istovremeno, svaki peti stanovnik SAD smatra da je u nekim okolnostima političko nasilje opravdano, a još 40 odsto se slaže da je imati snažnog lidera važnije od „demokratije“.

 Prema anketi konzervativnog Američkog centra za istraživanje života, više od 30 odsto anketiranih se slaže da tradicionalni američki način života nestaje i da će za njegovo spasavanje morati da se upotrebi sila.

Bivši ministar rada u vladi Bila Klintona, Robert Rajh, rekao je za londonski The Guardian: „Drugi američki građanski rat već je u toku“. Istina, on odmah je ublažio sopstvenu procenu: „Ali, to nije rat, već neka vrsta mekog razdvajanja, nalik nesrećnim oženjenim ljudima koji ne žele da prođu kroz traumu formalnog razvoda braka“.

Voditeljka MSNBC Tifani Kros nije se libila da zaoštri: „Ljudi stalno govore da sledi građanski rat, građanski rat je već među nama.“

Ona je za to očekivano optužila „ekstremističku mrežu konzervativnih medija, od OAN do Newsmax“ čija propagandna „svake noći povezuje i huška milione ljudi“.

Mark Fišer, stariji urednik The Washington Post, navodi da svi danas (uključujući političare, naučnike i ekstremiste) „prihvataju tezu da je građanski rat i neizbežan i neophodan“.

Argumenti koje on navodi su isti kao i Bjukenenovi: kolaps poverenja u institucije (policiju, medije, crkve, vladu), pravni sukobi oko prava na abortus, priče o referendumu o izlazak Teksasa iz SAD, republikanci  koji  nazivaju Bajdena „vršiocem dužnosti predsednika“…

Fišer čak plaši svoje čitaoce „fašističkim licem desnog ekstremizma“: „Jednog dana će početi pravi organizovani terorizam prema planu koji ima za cilj rušenje vlade“.

Tvrdi da mu je citirano navodno jednom rekao Vilijam Pirs, autor „Tarnerovih dnevnika“, popularne desničarske knjige koja opisuje novi američki građanski rat.

Fišerova kolumna se završava nadom da će privođenje pravdi odgovornih za upad u Kapitol 6. januara 2021. i istraga Trampove uloge u podsticanju na taj napad „nekako ublažiti ekstremnu hitnost situacije“.

Kris Mekgil u The Guardian nastavlja da raspiruje strasti, užasnut što svaki treći Amerikanac veruje u teoriju zavere krajnje desnice o „velikoj zameni belih Amerikanaca manjinama“. Još citira penzionisane američke generale koji upozoravaju na „mogućnost smrtonosnog haosa u našim oružanim snagama“ ako dođe do osporavanja rezultata predsedničkih izbora 2024.

„Ako Trampova frakcija pobedi, videćemo izuzetno visok porast nivoa nasilja“, zaključuje Mekgil.

O stepenu histerije govori i izjava sekretara za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer da svako ko se ne slaže sa većinom Amerikanaca (misli, naravno, na liberalne demokrate) ima „ekstremni način razmišljanja”.

Nešto ranije Žan-Pjer je rekla da Bajden Trampove pristalice smatra ekstremistima i pretnjom demokratiji.

Šta sve ovo znači? Da li je Amerika zaista na ivici velikog građanskog rata? Ili se radi o nečemu drugom?

Nemoguće je ne složiti se: nivo današnje konfrontacije liberala i konzervativaca u Sjedinjenim Državama odavno je prešao sve „crvene linije“, a tradicionalna politička klackalica republikanci–demokrate odavno se pretvorio u sukob dve nepomirljive vojske.

Pri sadašnjem nivou državne kontrole nad američkim društvom – nekontrolisani haos u SAD praktično je nemoguć. Pogromi BLM tokom 2020. bili su mogući samo zato što su inspirisani sa najviših nivoa liberalnog establišmenta i podržavani od strane država u kojima su se odigrali.

Bio je to spektakl poput takozvanih obojenih revolucija.

Svako nekontrolisano nasilje odozgo se u Americi brzo i surovo suzbija.

Ozbiljan otpor „dubokoj državi” može se pružiti samo na nivou vlada država, ali u Americi danas postoji možda samo jedna takva država – Teksas.

Trampovo kratko predsednikovanje pokazalo je njegovu slabost kao političkog stratega jer je bio nesposoban da organizuje rad svoje vlade u uslovima bojkota i da spreči masovnu izbornu prevaru.

Duboka država se pokazala mnogo jačom.

Zato je teza o „strašnim konzervativcima“ koji će sutra početi da terorišu Ameriku i da pokrenu pravi građanski rat, teza koju širi liberalna štampa, naravno besmislica.

Očigledno je da demokrate (finansijski kapital i ideologija globalizma koji stoje iza njih), koje su `prespavale` Trampov udarac 2016. godine, nemaju nameru da dozvole još jednu sličnu katastrofu po sebe.

Nad Bajdenovom strankom se, međutim, gomilaju oblaci, a predstojeći kongresni međuizbori u novembru, ako se ne preduzmu odlučni koraci, prete da demokratsku vlast pretvore u „praznu tikvu“. Da bi takav ishod sprečili, i pokrenuli su sadašnju široku kampanju u mejnstrim medijima.

 Glavni cilj im je da spreče „okupaciju“ Kongresa od strane republikanaca na tim izborima.

Da bi u tome uspeli, konzervativce moraju ne samo proglasiti za „neprijatelje Amerike“ i za „ekstremiste“, već ih i de jure oglasiti za ekstremiste.

Mnogi će danas tvrditi da američka „duboka država” jednostavno nema takve poluge moći. Dovoljno je, međutim, podsetiti se istorije Prvog i Drugog svetskog rata, kada je umesto demokratske vlasti u Sjedinjenim Državama, u stvari, postojala diktatura.

Tek donekle zamaskirana imidžom Vudro Vilsona kao „naučnika“, a u slučaju Drugog svetskog rata – paralizovanim neurotičnim Ruzveltom.

 „Trijumvirat bankara“, u čijim rukama je bila skoncentrisana politička moć Amerike između 1914-1918 (Berni Baruh – šef Saveta za ratnu industriju i Komisije savetnika za odbranu, Pol Varburg – potpredsednik FED-a, Judžin Majer – šef za kreditiranje i finansiranje ratnog programa), kao i „Tim Ruzvelta“ koji je izigravao „predsednika u invalidskim kolicima“ tokom Drugog svetskog rata, dovoljni su za razumevanje kakva će biti liberalna diktatura Amerike u bliskoj budućnosti.

Tokom njenog trajanja će život u telu „samohodnog dede” Džoa Bajdena biti održavan koliko bude potrebno.

UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE „CENTAR” I RAD PORTALA „SRBIN.INFO”, DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA:

HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO!