Прочитај ми чланак
САД неизбежно срља у нову велику кризу, спољни дуг незаустављиво расте, а стручњаци упозоравају : 40 – их је опоравак уследио због Светског рата.
У Вашингтону су 17. октобра ове године Републиканци и Демократе након 16 дана неизвесности и страха од техничког банкрота, могућег пада вредности долара као светске резервне валуте, слања на неплаћени годишњи одмор 825.000 упосленика у јавним службама, на крају ипак постигли договор око изгласавања буџета за фискалну 2014. годину. Међутим, не у потпуности и Барак Обама стога нема разлога за славље.
Републиканци су попустили под условом да овај компромисни договор важи до 15. januaraа 2014., а ново подизање нивоа задуживања ступа на снагу већ 7. фебруар Тада изнова наступају проблеми за америчку администрацију која је оваквим решењем одгодила агонију за три мјесеца и чак један дио јавности успела уверити како је реч о успеху. Ројтерс наводи како политолози једногласно сматрају да је подмирење текућих обавеза велика политичка победа Демократа и Обамине администрације, а да социолошке студије говоре како већина Американаца дели то мишљење. Према последњим анкетама више од две трећине становника САД – а за фискалну кризу криви Републиканце.
Према проценама председничког кабинета у Вашингтону због делимичног затварања савезних институција и владиних агенција Америка је само у октобру изгубила 120.000 радних места, привредни раст у последњем кварталу 2013. је знатно успорен, а 40% Американаца је због несигурности умањило личну потрошњу.
Џејсон Фурман, економски саветник Беле куће, на конференцији за новинаре је објаснио је да је због неслагања у Конгресу око буџета поверење у америчку привреду пало је на најнижи ниво у последњих неколико година.
Будући да збивања у Сједињеним Државама директно утичу на прилике и привреде у земљама широм света, овакво понашање америчких званичника је крајње неприхватљиво. Међутим, како америчким званичницима није стало до њихових грађана, можемо претпоставити колико је Вашингтону стало до последица њихових одлука у Азији, Африци или на пример у Европској унији, коју ради њихове и наше сигурности надзиру као да је реч о сицилијанском клану, а не о заједници 28 суверених држава која на међународној позорници ипак има одређену тежину.
Највећи јавни дуг и подизање нивоа задуживања у историји Сједињених Америчких Држава
Амерички председник Обама је 17. октобар напокон потписао закон о подизању нивоа америчког дуга, чиме је окончан делимични застој рада савезне владе. Но, што је то Обама тачно потписао и успео да прикаже као победу своје странке и администрације?
Амерички дуг је увећан за 328 милијарди долара истог тренутка када је амерички председник Барак Обама потписао је двопартијски уговор између Републиканаца и Демократа којим се избегао банкрот технички Сједињених Америчких Држава.
Према подацима америчког министарства финансија јавни дуг сада износи $ 17075000000. Вашингтон тајмс наводи како је увећање јавног дуга за 328 млрд $ највеће подизање годишње стопе задуживања у историји, чиме се премашило оно из 2011. када се влада у односу на претходни буџет додатно задужила за 238 милијарди долара.
Вол стрит журнал упозорава како овим повећањем удела јавног дуга у предвиђеном БДП – у за 2014. годину износи 78%, а дугорочна предвиђања су још и црња. До дивовског подизања нивоа дуга је дошло јер влада под сваку цену жели провести ванредне мере које је обећала. За мјесец-два ћемо изнова пратити извештаје из Вашингтона која ће због могућег америчког банкрота најављивати пропаст целог света и тек тада ћемо знати хоће ли Барак Обама одржати своја обећања.
Америчко министарство финансија тврди како ће у мају позајмити додатних 400 милијарди долара из других фондова, но чека коначни договор из Конгреса и председника Обаме. Конгрес обично поставља границу задуживања како влада с укупним износом јавног дуга не би прешла дозвољену границу, али у овом случају дуг може расти колико Барак Обама или Конгрес желе све до 7. фебруара 2014. Судећи по стопи од раста у протеклих пет месеци амерички дуг би се могао повећати за додатних 700 милијарди долара, а можда и више, наводи РТ.
Тренутно је Обама избегао технички банкрот, али то не значи да је проблем решен и да ће америчка привреда процветати. Најкасније до краја јануара 2014. амерички председник мора наћи решење за овај проблем којега је сам створио, једнако као што је било са сиријском црвеном линијом или обећањем како ће затворити Гуантанамо и окончати ратове, чиме је 2008. задобио симпатије целог света.
Оно што се вешто скрива од јавности је чињеница да америчка привреда пролази кроз најтеже раздобље у протеклих двеста година. Иако у Вашинтону тврде како је Америка увек враћала своје дугове, те да ће тако и остати , бројке не иду у прилог тој тврдњи.
Америчка економија је у протеклој деценији прошло најтежи период у протеклих двеста година и САД су у тешкој привредној ситуацији. Када је Барак Обама потписао нацрт буџета којим је Америку задужио за преко 17 билиона долара у 2014. успео је окончати прекид рада савезних институција и краткорочно испоштовати владине обавезе према повериоцима. Иако је избегао фискалну литицу и могући пад БДП – а од 10%, како је предвиђао познати економиста и нобеловац Паул Кругман, за привреду САД – а се не може рећи да показује знаке привредног раста и опоравка.
Експерти портала Zero Hedge наводе графички приказ привредног раста Сједињених Држава у последњих 223 године. Цитирајући ове експерте долази се до закључка да једино решење које би могло довести до значајнијег раста и опоравка америчке привреде је оно најнепопуларније: започети један нови рат. Исто је у априлу ове године за Вол стрит журнал тврдио Паул Б. Фарелл. Он је пишући како Америци треба нови рат, устврдио да ће и капитализам пропасти заједно са САД ако не дође до неког великог рата.
У 223 године је просечни реални раст БДП – а у Сједињеним Државама био 3,8%. Од 2000. до 2010. је он у просеку износио 1,9%, што је друго најгоре деценију у историји Америке, будући да је прва велика десетогодишња криза од 1790. у САД – у наступила 30 – их година прошлог века. Потом се догодио нагли раст почетком 40 – их који је трајао све до 2000.
Како је почетком 40 – их привредни раст био у директној вези са избијањем Другог светског рата, аналитичари тврде како би након протекле деценије Америка могла ући у фазу привредног опоравка једино новим ратом, само што овог пута немају довољно средстава.
Је ли то заиста тако, ако се узме обзир да је амерички војни буџет 2010. премашио 700 милијарди долара, док је за 2014. умањен на око 600 милијарди УСД?
Хафингтон Пост наводи како је амерички Конгрес са 315 гласова за и 109 против изгласао да се за људство, технику, оружје, авионе и морнарицу у 2014. издвоји 512,5 милијарди $, а за ратне операцје у Авганистану 85,8 милијарди $, што укупно чини 598,3 млрд $ издвајања за америчку војску, што су још увек највећи војни буџет у свету.
Договорени износ издвајања за америчку војску ће се поштовати под претпоставком да не буде ребаланса, а који опет може зависити о развоју ситуација у кризним жариштима широм света, која се опет сва планирају у Вашингтону. Тако да смо иу овом случају у зачараном кругу и опет се морамо вратити на почетак. По први пут је Америка прешла ниво потрошње од 17 билиона долара и чак ни компромис око подизања нивоа задуживања није довео до опоравка и Сједињене Државе се враћају у исту ситуацију 7. фебруара 2014.
Макроекономски показатељи јасно говоре да су Сједињене Државе у два Обамина мандата још дубље потонуле у већ постојећу кризу и да нема назнака опоравка. Ако томе додамо вртоглави раст дуга, покретање нових ратова, шпијунирање пријатеља и непријатеља широм света, програм масовног надзора ПРИСМ, драстичан раст коришћења дронова у ликвидацији осумњиченика без правоснажне судске пресуде и бројне цивиле као колатералне жртве, те бројна неиспуњена обећања, Барак Хусеин Обама би у историји могао остати запамћен као један од најгорих председника у историји САД – а. Надајмо се како му неће на памет пасти да посегне за јединим ефикасним решењем о којем пишу Вол стрит журналурнал, али и независни медији, те своје место међу великанима тражити оружјем.
