Прочитај ми чланакКорисници друштвених мрежа постављају поруке о кретању америчких трупа у 27 држава. Мексико се плаши интервенције, али планови Вашингтона су много шири.
Al Maiadeen објављује избор ових порука. Један корисник Твитера навео је да је кретање војних јединица виђено у 27 америчких држава, као и у једном броју канадских држава.
Постављени су снимци из Филаделфије, Ларкспура, Калифорније, Сан Дијега, где је на небу виђен огроман број војних летелица, а један корисник је то назвао „ненормалним“.
„Војска је на позицији у сваком граду у Америци. Читаве оклопне дивизије се крећу уз ваздушну подршку“, пише корисник Кјоро (@Richie1888_)
Дерек Бросе (@VillingVitness) цитира војни контакт који је рекао да то није вежба. Бросе је поделио фотографију америчких војних возила која возе аутопутем специјално дизајнираним за пребацивање америчке војске.
Припрема за интервенцију у Мексику
Главна верзија је предстојећа „операција против мексичких картела“.
У марту су републикански конгресмени представили нацрт закона којим би се картели дроге фентанила означили као „терористичке“ групе.
Позвали су администрацију Џоа Бајдена да се бори против њих “ где год да су“ користећи војску. Разлог је била смрт двојице Американаца у пограничном граду Матаморос у Мексику од стране мафијаша.
Амерички амбасадор у Мексику Кен Салазар рекао је да ће Вашингтон деловати „све док починиоци не буду позвани на одговорност“, додајући да Американци „раде уз подршку мексичке владе“.
Међутим, мексички председник Андрес Мануел Лопез Обрадор истакао је да ови Американци имају кривични досије у његовој земљи и да случај можда неће испасти онако како очекују у САД.
Американци подржавају војну интервенцију у Мексику
Према анкетама, 61 одсто Американаца подржава идеју употребе војске за „борбу против мексичких картела“. Анкета објављена у мају показала је да 53% Американаца подржава „распоређивање америчког војног особља и средстава унутар Мексика”.
Анкета TIPP/Daili Mail показала је да су републиканци били најентузијастичнији, са 70% који подржава ту идеју у поређењу са 58% демократа.
Пре месец дана, Бајденова влада послала је 1.500 војника на границу са Мексиком, наводно да заустави прилив миграната након укидања ограничења пандемије. Према званичним подацима, војна лица ће на том подручју бити 90 дана, иако се боравак може продужити ако буде потребно. Око 2.500 бораца Националне гарде такође је већ распоређено на граници, пише Ел Паис.
Мексико се спрема
У Мексику се појављују и видео снимци кретања трупа. Мексичка војска, Ваздухопловство и Национална гарда 14. јуна одржали су завршни циклус вежби „суочени са могућом хипотетичком ситуацијом стране инвазије на националну територију“. Вежба је изведена у Центру за обуку Санта Гертрудис (ЦНА), који се налази у пространим равницама државе Чивава, на северу Мексика.
Лопез Обрадор је потврдио да неће дозволити страним војним снагама да нападну његову територију. Он није искључио могућност да у Уједињеним нацијама „захтева санкције” против САД.
САД планирају да уклоне нелојалне владе у региону
Чини се да су планови САД много шири од борбе против картела. Пентагон је недавно послао контингент у Перу „са јасним знацима масовног и дугорочног интервенционизма суоченог са ’претњом’ новог таласа прогресивних и левичарских влада у Америци“, пише бразилско издање Опера Мунди.
Ова испостава би „могла да отвори пут за долазак већих контингената када за то дође време“, кажу аутори.
Влада Лопеза Обрадора заузима неутралан став о војном сукобу у Украјини и одбила је да се придружи санкцијама против Руске Федерације. Председник Мексика је позвао на стварање удружења сличног Европској унији у Латинској Америци. Он је оштро критичан према операцији САД у Перуу.
Опера Мунди напомиње да је оно што се дешава у региону, са становишта Вашингтона, „ризик по националну безбедност“ САД. Амерички стратези су креирали и промовишу план Јужне команде под називом „Снажно обећање Латинске Америке 2019-2027“ који има за циљ да „освоји или поврати“ савезнике у региону да би „одбранили домовину Северне Америке“.
Испод овога, циљ је да се заустави растући кинески и руски утицај у Латинској Америци, сматра бразилско издање.
