Sirija, Rusija i Iran polako počinju nervirati svoje geopolitičke suparnike.

Управо је објављена вијест како је кроз мореуз Босфор прошао руски брод Kil-158 класе Каштан, с „нечим великим на палуби“. Потом су новинари у понедељак, 9.маја,  објавили снимак изградње руске војне базе у Палмири, иако је могуће да је руски контингент тамо појачан због бројних радника који раде на разминирању – али су они завршили посао, барем тако тврди Генералштаб руске војске. Могуће је и да су руско војници тамо због руског оркестра који је ових дана одржао концерт у древном храму у Палмири, али због тога се не би дизала база са пратећом инфраструктуром.

У сваком случају се нешто догађа, а да нико не може знати о чему се тачно ради, једнако као и пре почетка руске кампање 30. септембра прошле године. Осим тога не заборавимо ни Иранце и неколико „скривених порука“ које су упућене ових дана.

Наиме, честитајући Владимиру Путину Дан победе Русије над нацифашизмом, сиријски је предсједник Башар Ал-Асад упоредио борбе у Алепу са Стаљинградом, херојским градом који је означио прекретницу у Другом светском рату. То је снажна метафора за руску психу и вратити се кући са победом у сиријском рату на ратишту у Алепу не само да је нужно, него око тога не може бити компромиса.

Осим тога, како преноси Спутник, Асад је ову поруку упутио исти дан када је на снагу ступио америчко-руски споразум о проширењу примирја на Алепо.

Дамаск тврди да је пристао на прекид ватре од 48 сати. С друге стране, ирански извештаји  наводе како су сиријска војска и Хејзболах, подржани од руског ваздухопловства и артиљеријских јединица, наставили борбене активности западно од Алепа, одбацујући терористе даље од четврти Ал-Захра.

Вашингтон упозорава како је забринут због интерпретације споразума са Москвом о Алепу, јер жели да се примирје поштује у целој земљи. Но, је ли примирје могуће у ситуацији када се екстремистичке групе, на које се не односи прекид ватре, слободно мешају са такозваним умереним опозиционим групама? Портпарол Кремља Дмитриј Песков признаје тешкоће.

„Желимо да се надати најбољем и то је оно што хоће руска страна, вероватно и наше америчке колеге. Истовремено имамо компликовану збрку између терориста и опозиције у Алепу које потенцијално ову ситуацију чине врло крхком“, рекао је Песков.

Осим тога, разлози због којих Вашингтон ласка Москви како би се успоставило примирје у Алепу су сумњиви. Одмах након што је прекид ватре у Алепу ступио на снагу, Voice of America, гласило које финансира америчка влада, оптужио је Кремљ за „циничну“ политику у Сирију с циљем да се Русија „изједначи“ са Сједињеним Државама.

„Руску кампању у Сирији широко треба схватити као цинични потез Кремља за повратак на светску сцену, након више од годину дана статуса државе парије на Западу, због анексије Крима и војне агресије на Украјину. Но, иако Русија има значајан утицај на Дамаск, нејасно је колико га је Москва спремна да користи да би зауставила Асадову амбицију у освајању Алепа и целе Сирије“, пише Глас Америке, користећи за Русију израз“ државе парије „(pariah state), који се од ’90 -их користи за државе чија се политика или закони сматрају неспојивим са стандардима „цивилизованог“ света, те које због тога примају сталне јавне критике од других влада или међународних организација, односно постају предметом разних облика међународних санкција.

Разлози због којих неке земље од стране Запада и цивилизованог света добијају статус „парије“ се у правилу тичу њене унутрашње политике, а најчешће се спомињу „непоштовања људских права“; а када „држава парија“ својом политиком угрожава безбедност и интересе других држава, што Глас Америке наглашава „анексијом Крима и агресијом на Украјину“, тада се за те земље почиње да користи израз „одметничка држава“. Но, чини се да се ни Глас Америке није усудио толико далеко отићи и назвати Русију „одметничком државом“.

Јасно, Асадовог порука Путину, коју је јавно прочитао у Дамаску, уједно је и порука упућена Вашингтону. Техеран до сада није изразио мишљење о америчко-руском споразуму у Алепу, али је састанак утицајног иранског државника Алија Акбара Велајатија с вођом Хејзболаха Хасаном Насралахом у Бејруту и ​​одмах потом одлазак у Дамаск, где је рекао да Иран никада неће напустити Сирију, главну карику у „Осовини отпора“, више него знаковит.

Шта је уопште план Вашингтона?

Чини се да је сиријска политика Обамине администрације у слепој улици, а државни секретар Џон Кери  вероватно покушава купити време. Но, утицајни The Wall Street Journal открива сва политичка противрјечја.

„Судбина умерених побуњеника у Сирији је кључна за америчке напоре. Ако се побуњеници престану борити и придруже се екстремистичким групама у борби против режима, Сједињене Америчке Државе губе могућност за обликовање исхода рата и савезника против Исламске државе. Неке побуњенички вође блиске Сједињеним Државама упозоравају да је ситуација у дипломатској пат позицији и обновљени ваздушни удари против подручја под њиховом контролом гура људе у наручје екстремиста, укључујући Ал-Нусра Фронт који је повезан са Ал-Каидом. На северозападу Сирије су умерени побуњеници заузели територију у сарадњи са Ал-Нусра Фронтом, и они истичу да су присиљени ускладити и делити оскудна средстава са том групом, поготово када се нађу под нападом од стране режима и савезника. Ал-Нусра Фронт и шест побуњеничких група у северној Сирији су ове недеље рекли да су поново успоставили заједнички командни центар. Опозиција каже да Ал-Нусра Фронт неће прихватити никакав резултат преговора, ако део договора буде у Башар Ал-Асад, те да ће у том случају прећи на страну сиријске Ал-Каиде. Већина се и сада не жели да се бори против Ал-Нусра Фронта, јер је у његовим редовима пуно људи из њихових градова и села“, пише The Wall Street Journal.

Да будемо искрени, Вашингтон је бесан због „стратешког изазова“ којег му је упутио Асада и амерички званичници су осудили поруку и честитку сиријског председника Путину у којој је јасно дао до знања да је коначни циљ победа у Алепу.

„Позивамо Русију да се хитно суочи са овом потпуно неприхватљивом изјавом. То је очити покушај Асада да се подржи његов план. Русија мора утицати на режим у одржавању прекида непријатељстава“, рекао је портпарол америчког Стејт департмента, Марк Тонер.

Прилично очекивано од Тонера, који Кремљу поручује „како мора одговорити на Асадову поруку“.

Но, Путин је Асаду поруку послао, само што је Американци нису чули и истога дана када је сиријски председник руском колеги честитао Дан победе и Алепо упоредио са Стаљинградом. Наиме, током концерта Маринског симфонијског оркестра из Санкт Петерсбурга у древном Римском театру у Палмири, руски је председник одржао видео конференцију којом се обратио гостима и музичарима, те присутним војницима.

Изјавио је како сматра да је концерт у Палмири знак захвалности свима који се боре против тероризма.

„Хвала свима за данашњу невероватну хуманитарну акцију и за концерт у ослобођеној Палмири од терориста. Ову акцију сматрам знаком захвалности, сећања и наде. Захвалности свима који се боре против тероризма, не штедећи притом ни своје животе. Сјећања на све жртве терора, без обзира на место и време извршења злочина против човјечности“, изјавио је Путин музичарима Маринског симфонијског оркестра, амбасадорима међународне организације УНЕСКО, научницима, становницима Палмире и присутним сиријским и руским војницима пре почетка концерта.

Путин је додао како концерт представља и симбол наде, не само за препород Палмире“ него за ослобођење модерне цивилизације од страшне куге међународног тероризма“.

Путин се захвалио и представницима сиријске владе и диригенту Валерију Гергу с којим је одабрао поруку Вашингтону коју с оне стране Атлантика као да нису разумели.

Наиме, одлука Кремља да се одржи концерт у Палмири неодољиво подсећа на 7. или „Лењинградску“ симфонију Дмитрија Шостаковича од 9. августа 1942. године, која је била снажан симбол отпора Русије и изванредни изазов снагама Хитлера које су окружиле град и хтјеле поразити изгладнели народ.

Иако су западни медији писали „како Путин звуцима симфонијског оркестра у Палмири жели надгласати експлозије бомби“, ово је била више него симнолична порука коју Тонер и амерички званичници нису били у стању да разуме.

Наравно, Вашингтон и савезници немају никакве сумње да Алепо може бити прекретница у сиријском сукобу, одлучујућа као што је био Стаљинград у Другом светском рату, што признаје и Reuters.

Међутим, искусном дугогодишњем индијском дипломату MK Bhadrakumaru није промакао детаљ око одржавања концерта у Палмири.

Бадракумар је изјавио „како је само Путин могао послати овако суптилну поруку Вашингтону, када је наредио да се на концерту у древним рушевинама Палмире свира Бахова „Ciaconna“, Прва симфонија Сергеја Прокофјева и „Котилион“ руског композитора Родиона Константиновић Скедрин.

Иран обзнанио своју „црвену линију“: „Асад је изабран од народа и остаје до краја мандата!“

Ако је Путин овим послао поруку Вашингтону, а јесте, неки су је и разумели, ипак је ових дана Иран апсолутна непознаница. Нема никаквих детаља о посети Алија Акбара Велајатија Бејруту и ​​Дамаску, осим кратке изјаве „да ће Иран настављати помагати Сирију“. Либански Al-Manar такође не преноси ништа о сусрету Велајатија с генералним секретаром Хејзболаха, Хасаном Насралахом.

Ирански PressTV је данас објавио неколико редова у којима стоји како је останак председника Асада на власти „црвена црта“ Ирана, што је термин са којим се власти у Техерану не разбацују попут Обаме и њему сличнима.

„Али Акбар Велајати, виши саветник вођа Исламске револуције ајатолаха Сејиеда Алија Хаменеија, по повратку из Бејрута и Дамаска је изјавио да је иранска црвена линија останак председник Башара Ал-Асада на власти све док му траје мандат“, преноси ПрессТВ.

„Будући да је сиријски народ изабрао Башара Ал-Асада за председника пре две године, он ће остати у канцеларији све док га не смени сиријски народ и не може га нико свргнути само како би се служило интересима Саудијске Арабије или било које друге земље“, рекао је Велајати, који је ајатолаху Алију Хаменеју саветник за међународне послове.

Руска војска подиже базу у Палмири са суставима Панцир-С1

Шта ће Русима база у Палмири?

Ако већ у Вашингтону не разумеју скривене поруке, можда ће им јасније бити одлука Москве да у Палмири, у срцу Сирије, подигне војну базу.

У последњих неколико недеља је руска војска у делу сиријског града Палмире подигла војну базу, која се, између осталог, користи и као оперативну команду за операције против терориста „Исламске државе“ у том делу земље.

Нису случајно руске и сиријске војне власти и сиријска влада дозволили страним дописницима да на дан концерта посете и базу Хмеимим у Латакији и Палмиру, да сасвим „случајно“ дописник АФП-а Андреј Бородулин сними недавно подигнуту и у потпуности ограђену базу у којој су распоређени модерни противваздушни системи одбране „Панцир-С1“.

„Панцир -С1“ је у ствари комбиновани систем, наоружан пројектилима класе „земља-ваздух“ кратког и средњег домета. Ове противваздушне артиљеријске јединице представља последњу реч технологије. Раније су руски војници владине снаге у Сирији формално подржавали из ваздухопловне базе Хмеимим у Латакији.

Војни аналитичари верују како нова база изграђена у срцу сиријске пустиње јасно показује намеру руског Главног штабаа за ширење зоне борбених операција према такозваној престоници „Исламске државе“ у Ракки и према граду Деир Ез-Зору.

Иако у граду постоји војни аеродром, тамо није било руских борбених авиона, али се након распоређивања противваздушне одбране и подизања потребне инфраструктуре ускоро може очекивати њихов долазак.

На Twitteru су управо објављени снимци и руских авиона Су-24 у Латакији и атерирање једног Су-34, такође у бази Хмеимим. Превише се ствари у кратком року догодило да би поверовали како је све било „случајно“.

Чини се да ће се дипломатији и преговорима у Женеви дати прилика, али на одређено време, док би у међувремену Алепо заиста могао постати сиријски Стаљинград и означити прекретницу у сиријском сукобу, иако се не треба заваравати да ће то били лак задатак.

Izvor: altermainstreaminfo.com.hr

Oznake: N.Babić, Alepo, geopolitika, Iran, Rusija, SAD, Sirija, Staljingrad