Прочитај ми чланак
Грчка је завршила изградњу безбедносне ограде на подручју границе са Турском. Иран машта да се од суседног Пакистана дистанцира уз помоћ зида. Израел и Палестина су одавно подељени вишеметарском „гвозденом завесом.“ Стручњаци имају утисак да свет постепено клизи у феудална времена, када је термин „граница на дворцу“ имао не само фигуративно, већ буквално значење.
Конструкцију на турско-грчкој граници чини метална ограда са бодљикавом жицом висине до четири метра, која се не може прећи без коришћења механичких средстава. На њу је потрошено три милиона евра, више од 6000 кубних метара бетона, 800 тона челика и 370 километара бодљикаве жице, разних врста.
Грчке власти верују да ће сада пут илегалним имигрантима у земљу бити отежан: било кроз ограду, или препливавањем реке. Трећи и најопаснији начин је преко мореуза, који раздваја обале Турске од грчких острва. Тамо непрестано долази до бродолома различитих пловила са имигрантима, услед чега за многе једноставно нема спаса.
Грци се могу разумети. Управо кроз Грчку пролази више од 80% илегалне имиграције на путу ка Европској унији. Границу са Турском сваки дан прође две до три стотине илегалаца. У самој Грчкој, у међувремену, у порасту су ултрадесничарска осећање. Власти морају да реагују. Безбедносни зид – део је тзв. „контра-плана“. Грчка влада је, такође, пооштрила и прописе. Конкретно, укинут је постојећи закон којим се омогућава добијање држављанстава Грчке за децу рођену од стране легалних имиграната.
Међутим, грчке власти не верују много у ефикасност зида, дајући му само симболично значење. Он није зауставио имиграције у ЕУ. Ситуација у другим подручијима је још гора. У тој истој Турској се налази око 800 хиљада сиријских избеглица. Током наредне три до четири године, стручњаци очекују милионску имиграцију у Европу. Четворометарске „бодље“ и река, која лети пресушује до потока, тешко да ће такав притисак зауставити.
На граници Ирана и Пакистана, ситуација је нешто другачија. Кроз Иран пролазе кључни путеви испоруке дроге из Азије у Европу. Граница, учвршћена рововима и бодљикавом жицом није довољна. Недавно су се комшије договориле о замени „бодљи“ на зиду. Коментарише стручњак руског Института за стратешке студије Ајдар Куртов.
– Две земље имају политичка размимоилажења. У пограничним областима су активне разне терористичке организације. Неке од њих, које се налазе на територији Пакистана, су непријатељски расположене према Ирану. Они организују екстремистичке активности у суседној држави. Овде није реч о продору илегалних имиграната. Друга ствар, граница између Ирана и Пакистана је веома дуга. На неким местима се протеже по веома сложеном терену. И тамо је, чак и са техничке стране, јако тешко створити довољно ефикасан систем праћења.
Може се навести низ примера „безбедносних зидова“, који су показали своју ниску ефикасност. На пример, између Израела и Палестинаца и између САД и Мексика. Најпознатији пример – Берлински зид, који су власти ДДР подигле око Западног Берлина у августу 1961 године. Наравно, он је знатно закомпликовало егзодус из Источне Немачке на Запад, али је из историјске перспективе био осуђен на пропаст.
„Гвоздена завеса“ (какав год облик у конкретном случају имала) је архаичан инструмент, употреба која никада није довела до жељених резултата. Јер се свака жеља за ограђивањима јавља ирационалном реакцијом на нове изазове. То је последица економских грешака, политике неоколонијализма, дисторзије јавног морала.
Разумно би било усмерити основне напоре на решавање системских проблема. Само на тај начин можемо пренети на будуће генерације релативно миран, социјално, политички и економски уравнотежен свет у фигуративном и буквалном смислу те речи.
(Глас Русије)
