• Почетна
  • СВЕТ
  • БУДУЋИ РАТ: Војна индустрија у Лондону показује следећу генерацију беспилотних летилица (Фото)
Прочитај ми чланак

БУДУЋИ РАТ: Војна индустрија у Лондону показује следећу генерацију беспилотних летилица (Фото)

0
Oruzje buducnostii

Фото: Беспилотни системи на Међународној изложби опреме за одбрану и безбедност (Defence Security Equipment International – DSEI) на Екс-селу у Лондону 10. септембра, 2013. (Ројтерс / Стефан Вермут).

(rt.com)

Извиђачки гаџети и уређаји за роботичко ратовање све су мањи из године у годину, Џемс Бонд технологија се нуди широком спектру купаца, од полиције до специјалних војних јединица.

Тржиште за такве технологије постала је Међународна изложба опреме за одбрану и безбедност, која је одржана на Екс-селу, у Лондону. Међународна изложба се етаблирала као водећа платформа за преглед и куповину врхунске опреме одбране и безбедности светске индустрије. Одржава се од 10-13 септембра, било је 1,391 излагача и скоро 30.000 посетилаца из 121 земље.

Ове године, конференција о беспилотним системима (UAS), одржана у оквиру DSEI, била је усмерена на будућност, укључујући цивилну примену беспилотних летилица – дронова, као и  технолошке иновације. Простор од 2.000 м2 постао је јединствена продавница за некога ко жели да ради са индустријом даљински пилотираних ваздухопловних система(UAS – у даљем тексту, прим.прев.). На “The Unmanned Systems Showcase” одржаване су бројне демонстрације беспилотних летелица и беспилотних копнених возила, као и осталих гаџета који ће бити распоређени у различитом безбедносном окружењу и сценаријима.

„Технолошки напредак, оперативни императиви и буџетска ограничења водиће све већем ослањању на беспилотне системе у војним операцијама. UAS све више зависе од испоруке могућности у којима су се раније ослањали на платформе са људском посадом. Како њихов стратешки значај расте, UAS  индустрија мора да одговори испоручивањем система који су све исплативији, поузданији и отпорнији”, навео је један од спонзора догађаја, универзитет Кренфилд, на конференцији за новинаре.

Како беспилотне летелице настављају да насловљавају извештаје о биткама против терора – у рату предвођеном од САД- над небом Авганистана, Јемена и Пакистана, главни циљ индустрије је да прошири тржишни удео робота у примењивању закона и другим безбедносним индустријама.
                                                          

Oruzje buducnosti29

Америчке компаније попут Локид Мартина, Нортроп Грумана и Џенерал атомикса настављају да доминирају војним тржиштем, док су друге фирме, као што је BAE Systems, у потрази за развојем следеће генерације беспилотних летилица са стелт могућностима.

Али, мањи играчи на тржишту су ти који проширују границе примене робота, са својим покушајима да усаврше подводне роботе који могу да се користе на морском дну, да уклоне мине или да извиђају, прикупљају информације. Проналасци постају толико мали да тек изложени „квадрокоптер“, са четири или више ротора може да се активира преко даљинског управљача који се носи у ранцу.
Један од циљева технолошких иновација је да се рат води сигурније и безбедније.

На пример, фирма ReconRobotics (Извиђачки роботи, прим.прев.)  каже да је њихов најновији производ ThrowbotXT дизајниран да детектује експлозив или противника у згради пре него што се војници или полицајци пошаљу да обезбеде просторије. Компанија је продала више од 4.000 ових уређаја, углавном за америчке снаге у Авганистану.

Лични систем сензора за тактичке операције је „фунта-за-фунту (у смислу исто тежи колико вреди у фунтама- прим.прев.), најсвестранији, најробустнији, нечујнији и најлакши за примену роботски тактички систем у свету „, каже компанија. 

Једном распоређен, микро-робот преноси видео и аудио податке контролору и омогућава да аналитичар „уочи наоружане особе, потврди присуство талаца или невиних цивила, прислушкује разговоре, откривајући и распоред соба“.

Oruzje buducnosti39

Фото: Човек гледа у Shepherd-MIL Unmanned Aerial Vehicle (UAV) током Defence Security Equipment International (DSEI) сајма оружја на Екс-селу у Лондону 10. септембра, 2013 (Ројтерс / Стефан Вермут)

„То вам даје очи у просторији пре него тамо уђете“, рекао је Ернест Лангдон, директор војног програма америчке и међународне компаније за Ројтерс. „Можда то значи да ћете видети да су деца у соби, тако да не баците гранату. Можда то значи да пронађете IED (импровизоване експлозивне направе).“

ReconRobotics „је у процесу израде летећег квадрокоптера довољно малог да стане у ранац, али који је у стању да обезбеди надзор унутар објекта. Сличан дизајн је такође приказао Estonia’s Eli Airborne Solutions, коришћен од граничара Естоније и намењен извозу у земље Латинске Америке.

Друге компаније попут британске Colena покушавају да уђу на невојна тржишта, циљајући и на шоу-бизнис. Њихов радио-контролисани хеликоптер са пет ротора је дизајниран за коришћење у филмској производњи, омогућавајући поглед на сцене ратишта и са софтвером за препознавање лица за скенирање гужви на јавним догађајима.

„На крају ћемо видети мале роботе да улећу кроз прозор, и још више, имаћемо велике, скупе беспилотне летилице са вештачком интелигенцијом, дизајниране тако да раде сатима или чак данима“,Даглас Бери, аналитичар ваздухопловних снага лондонског Међународног института за стратешке студије, рекао је за Ројтерс.

Oruzje buducnosti34

Фото: : Демонстрант носи постер током демонстрација против Међународне изложбе одбрамбене и безбедносне опреме (DSEI) на сајму оружја у Екс-сел центру у источном Лондону, 10. септембра 2013 (Фото АФП / Бен Стансал).

„Ова иницијатива британског Министарства одбране има за циљ да олакша прагматично и целисходно тестирање и развој решења за широк спектар нових питања, од проблема оперативних способности до студија које се односе на будуће тестирање и развој система беспилотних летилица”,рекао је о изложби неименовани функционер министарства из Air Systems Capability Development Centre-а.                                           

Овогодишња манифестација је високо политизована јер су велике силе укрстиле рогове због америчког покушаја да удари на Сирију због наводне употребе хемијског оружја. Али не, то нису биле САД, које су одговорне за масовне колатералне штете у рату беспилотним летилицама, који се води под притиском, јел. Наравно, то је Русија, којој су организатори одредили ограничен простор за презентацију на скупу, због њених војних уговора са сиријском владом.

„Можемо категорички потврдити да Росонборонекспорт не излаже на DSEI 2013“, рекли су организатори у изјави. Као резултат, само пет руских фирми је регистровано да излаже, јер су класификоване као хуманитарне и спасилачке организације. То укључује ЕМЕРКОМ –  руску организацију која се бави хуманитарним и спасилачким активностима широм света, концерн СИСТЕМПРОМ – произвођача комуникационе и контролне опреме; Kovrov        Electronmechanical Plant – произвођача робота за демонтирање бомби, електро-система за стабилизацију, као и ГПС система; МДБ Компас – произвођача опреме за навигацију ваздухоплова;. РПЦ Исток – произвођача микроталасних комуникационих компоненти.

Зато што су многи од излагача били из војне индустрије, догађај је привукао масу демонстраната, противника рата и употребе беспилотних летилица у ратне сврхе. Тврдећи да роботски рат елиминише етички фактор у борби тако што је сувише лако убити недужне људе, стотине су протестовале поред Екс-сел центра за време трајања конференције.

Митинг, под називом „Реци НЕ Играма дронова“ , организовали су: War on Want, Campaign Against Arms Trade, Drone Wars UK и Stop the War Coalition and Campaign for Nuclear Disarmament.

„Дронови су неселективно ратно оружје, одговорно за хиљаде цивилних жртава. Дронове треба забранити, као што су забрањене нагазне мине и касетна муниција. Сада је време да се заустави раст беспилотног ратовања – пре него што буде прекасно”, War on Want наводи у саопштењу.

Оружане беспилотне летилице – дронови, први пут су употребљене крајем 2001 од стране Вашингтона у Авганистану. Од тада, дронови се користе од стране САД и њених савезника у Пакистану, Јемену и Сомалији. Процењује се да су САД дроновима убиле  око 4700 људи.

  За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – „Микрорем“, mikrorem.com