Након што је Александар Вучић у недељу увече признао пораз своје листе „Уједињена Србија“ на ванредним парламентарним изборима и честитао Студентској листи, у јавности су се одмах појавила питања о његовом правном статусу. Пошто је претходно поднео оставку на функцију председника Републике како би се кандидовао као носилац листе, сада се сматра обичним грађанином без имунитета који је штитио функционере. У том контексту круже тврдње и захтеви да се против њега покрену кривични поступци за низ дела која се наводе као велеиздаја, грубо кршење Устава, злоупотреба функције у вези са буџетским средствима и организовање криминалних група током 14 година власти.

Кључно питање које се поставља јесте шта спречава јавне тужиоце, нарочито оне који су се наводно декларисали као противници режима, да издају налог за хапшење и одреде притвор. Уколико постоје докази за тешка кривична дела, законски механизам би требало да функционише независно од политичке ситуације. Критичари истичу да би свако ко сада ради у тужилаштву и судству, а не спроводи закон, требало да буде разрешен (многи попут Ненада Стефановића из ВЈТ и утамничен), након чега би се расписали нови конкурси за пријем како би се обезбедила независност институција.

Посебно се указује на врховну јавну тужитељку Загорку Доловац, која је на челу тужилаштва од 2010. године, и Младена Ненадића, тужиоца за организовани криминал. Шта их сада спречава да покрену процесе, да јавно кажу ко из полиције одбија да спроведе евентуална хапшења и ко не доставља доказе? Доловац је у претходним данима издала обавезна упутства за брзо поступање по пријавама за изборна кривична дела, али се јавност пита да ли ће иста ефикасност бити примењена и на случајеве везане за претходну власт. Ненадић је годинама био у центру пажње због предмета организованог криминала, а сада се од њега очекује јасан став.

Заправо, њихово ћутање је доаказ да су све време били слуге Вучића и окупационог режима. Вучић је у свом обраћању нагласио да ће се понашати одговорно, да нико неће бежати и да ће СНС наставити из опозиције. Међутим, сада када је формално обичан грађанин, правна одговорност постаје централна тема транзиције. Студентска листа, која према пројекцијама осваја између 141 мандат, формираће владу и суочиће се са питањем како ће поступити према претходном режиму – кроз независно правосуђе или политичке одлуке.

За сада нема званичних потврда о постојању конкретних налога за хапшење нити нових пријава које би довеле до притвора. Нови парламент и влада ће дефинисати темпо, али јавност очекује да се након концесије коначно примени принцип да нико није изнад закона.

(Србин инфо)