Студентски меморандум о Косову и Метохији, донет након демократске дебате међу студентима ангажованим у ослободилачком покрету, написан крајње избалансирано и концизно, али сасвим довољно за разумевање става о најбитнијем националном питању српског народа у последњих шест векова, изазвао је и неке реакције.
Реакција оног већинског опозиционог дела српског народа које је свесно своје националне припадности и значаја Косовског завета у историји српског народа су наравно врло позитивне. Разлог томе није само та свест, већ и убеђење да у Србији нико не може да победи на изборима ко није свестан значаја овог питања. Српски народ је, свесно и несвесно, дубоко укорењен у Косовском завету и то нико не може да избрише. Садашњи режим то врло добро зна, па је приморан да се служи триковима да би прикрио своју издајничку политику.
А главни трик је представљање себе као чувара Косова, док се испод жита, пузајући, ради сасвим супротно – већ 13 година се предају сецесионистима, једна по једна, институције државе Србије у јужној покрајини. Ову сурову истину сви знају. Врло битно је да су студенти јасно исказали сасвим супротан став који стоји на позицијама очувања државе и уставног поретка и тако ставили косовско питање у центар својих политичких ставова са којима излазе на наредне изборе.
Реакција оног много мањег дела опозиционог корпуса који размишља искључиво проевропски и који изједначава свако испољавање српске националне и државотворне мисли са личном негативном перцепцијом српства, Православља и Косовског завета коју су стекли у комунистичким школама или касније читањем леволибералних књига, биле су више него негативне.
И они, наравно, имају право на слободно мишљење, али су у овом битном политичком моменту промашили поенту. Сада није време за такву врсту надгорњавања, већ је потребно јединство око заједничког циља, а то је рушење аутократског приватног режима. Нажалост, ови малобројни ликови то не схватају и кад год могу инсистирају само на свом погледу на свет који је у српском народу занемарљиво присутан и који никога не може да окупи, већ само да пружи могућнст режиму да изведе по ко зна који пут свој трик који се зове „плашење грађана екстремним левичарима“.
Режиму је главна преокупација да студенте представи као анационалне елементе и издајничку опцију, као Брисел 2 и да њихову листу сведе на онај проценат који је некада добијала удружена про-ЕУ опозиција. Екстремни левичари својим изјавама иду на воденицу режима. Неки несвесно, а неки врло свесно јер не могу да поднесу студентску патриотску свест те им је режимска издајничка политика много ближа. Уз то, они не могу да појме да нико не може да угрози режим са искључиво анационалних грађанских и про-ЕУ позиција.
Реакција псеудодесничара је овом приликом изостала. Ућутали су, јер су студенти својим јасним патриотским ставом доказали да нису Брисел 2 као што их та групација самозваних патриота назива са намером да од њих одбије гласаче којима је национално питање на првом месту и тако помогне режиму да опстане, што им је основна улога.
Студенти су меморандумом о Косову и Метохији доказали да су свесни своје националне припадности, значаја Косова и Метохије и одбране уставног поретка. Такође, показали су и највиши ниво политичке мудрости јер су кључно питање које занима огромну већину грађана ставили на папир и показали јавности. Овај меморандум је тако задао коначни ударац многима! Шахисти би рекли ШАХ-МАТ!
ШАХ-МАТ режиму!
ШАХ-МАТ екстремним левичарима!
ШАХ-МАТ псеудодесничарима!
Браво омладино!
Зоран Павловић
Аутор је потпредседник Двери
