Kontekst: Odluka pojedinih fakulteta da organizuju nadoknadu nastave u onlajn formatu izazvala je žestoke reakcije među studentima, profesorima i široj javnosti. U pozadini ovog spora stoje zahtevi studenata za poštovanje kvaliteta nastave, ali i širi sukob između akademske zajednice i aktuelne vlasti.
Аргументи за онлајн наставу:
-
Хитно окончање академске године – Онлајн формат омогућава да се настава привремено одржи и формално испоштује рокове.
-
Флексибилност за професоре и студенте – Посебно за оне који не живе у местима где су факултети, онлајн приступ може олакшати праћење предавања.
-
Технолошке могућности – Факултети су стекли искуство током пандемије и сада лакше технички организују наставу на даљину.
-
Политички притисак за нормализацију – Власт покушава да демонстрира „стабилност система“ пред јавним мњењем и међународним посматрачима.
Аргументи против онлајн наставе:
-
Нарушавање квалитета образовања – Посебно на стручним факултетима (медицина, технички факултети), практична настава је незаменљива. Онлајн наставом студентима се ускраћује суштинско знање.
-
Неуставност и незаконитост – Многи правни стручњаци тврде да су седнице на којима су донете одлуке о онлајн настави спорне по процедури, често без кворума или са притиском на чланове наставно-научних већа.
-
Политичка манипулација – Одлука о онлајн настави долази у тренутку масовних протеста студената, што многи виде као покушај власти да разблажи побуну и натера студенте да се повуку.
-
Брутално урушавање аутономије универзитета – Влада Србије је спорном уредбом о финансирању факултета директно угрозила опстанак високог образовања, а онлајн настава се доживљава као изнуђени уступак декана под притиском власти.
-
Образовна дискриминација – Онлајн формат додатно искључује студенте који немају приступ адекватним уређајима или интернет конекцији, продубљујући социјалне разлике.
Шта стоји иза одлука?
Иако је неспорно да су многи декани и раније били умешани у малверзације и сарађивали са режимом, чињеница је да их власт сада похапси или дисциплински прогања управо онда када су се придружили протестима и почели да подржавају студенте.
Ово отвара питање: Да ли се „легалистички аргумент“ против блокада користи као инструмент политичког прогона, а не као борба за правду?
Закључак:
-
Онлајн настава може бити користан алат у ванредним ситуацијама, али у овом конкретном случају користи се као политички инструмент да се уруши отпор студената и професора.
-
Суочени смо са дубљим проблемом урушавања аутономије универзитета и општег квалитета образовања у Србији.
-
Подршка студентима који траже пуну, уживо наставу није само образовно питање, већ борба за достојанство и опстанак високог образовања као јавног добра.






