Pročitaj mi članak
Савино село – Братство Васојевића прославило по 21. пут своју славу Аранђеловдан, а у Савином селу се окупило више од хиљаду братсвеника и њихових гостију.
Срдачни сусрети, загрљаји, честитке, здравице, гусле и песма обележиле су овај дан, али је изнад свега је блистало беседништво виђених чланова братства, највећег и најславнијег међу српским братствима.
– Зашто смо ми Васојевићи? Ми смо највеће српско племе и Нермањића сој. Ми смо Васојевићи од краља Радослава и његовог унука Васоја, чији је унук Васо, који се намножио на Ножици.
Ми смо Васојевићи по имену, а не по предјелу – рекао је Милија Зечевић, међу најугледнијима из братства који није пропустио да подсети на славне из Васојева братства, прво на Вука Караџића, па на остале, где су на часном месту Карађорђевићи.
-Ми нијесмо криви што је Карађорђе и Карађорђев зет из Васојевића. Нека живи сваки Карађорђевић, а и Петровићи су нам род. Нема области где наши људи не постижу велике резултате. Поносни смо на српску православну цркву, на великане, на српски језик…Живјели Васојевићи!
Нема оспоравања, ми не вређамо друге. Не чинимо другима лоше, а не дамо на себе . Није случајно да су Васојевићи у историји три пута били већи од Црне Горе, а припојили се Црној Гори. Живјела Црна Гора, живјела Србија, живјела Русија! – обратио се Зечевић препуној сали, где је седео и Момир Булатовић, некадашњи председник Црне Горе, те Раслав Ћиро Бабовић, Марко Ђукић, Милија Ђедовић…
Окупљање нам потребније него икада
Душко Бојовић унук славног војводе Петра чије подвиге из Балканских ратова славимо ових дана поносан је на свог претка.
-Срцем и огромном љубављу, помогнути срцем великог Милије Зечевића окупљамо се дуже од 20 година. Могу да кажем домаћинима да они својим радом зидају невиђену кулу љубави, братства и слоге. Да ли може бити веће среће и задовољства него бити међу оволико братвенка, данас када се у нашој Србији и Црној Гори скупови мере десетинама присутних.
Мислим данас нико није срећнији и богатији од ових наших домаћина због оволико братственика, пријатеља и гостију. Драга браћо, да је оваквих скупова пре било много више у Србији , морам да кажем, да би наших Срба у Хагу било много мање – рекао је Бојовић.
Поносан је и Љубомир Баровић коме су Васојевићи род по мајци.
– Поносан на своју ујчевину, на свој рад за државу и отаџбину, посебно на овде присутног Момира Булатовића, честитам вам славу и желим свако добро – рекао је Баровић, који је дуго руководио председничком резиденцијом у Карађорђеву.
Прислава Васојевића Свети Александар Невски
Генерал у пензији Лука Кастратовић председник Удружења Васојевића, у беседништву није заостао за својим претходницима. Он је нагласио значај славе у српском роду и посебно истакао да је управо данас потреба за окупљањем и зближавањем било поводом слава или неких других мотива већа него икада. Ни Ћиру Бабовићу није недостајало песничког надахнућа:
-Ми смо Васојевићи мало привилеговани, немојте нам замерити, узели смо и приславу Светог Александра Невског и то су у тренуцима највећих битака молили да им буду од руке и он и свети Јован. Драга браћо, са оваквим жељама и емоцијама сада ми се чини да на овај скуп стиже поветарац са грбавогКома, загрљаја тог леда и камена, који нас будно чува у свим нашим тешким искушењима и мукама. Тако смо остајали и опстајали, он је над нама будно стражарио.
Сабору су присуствовали и многи из Лијеве Ријеке „где су се Васојевићи намножили и где је матица Васојевића и матица српства“.
Братво Васојевића ће у Беранама, чија је делегација на челу са Луком Голубовићем председником општине, била присутна у Савином селу, 30 новембра обележити дан општине. Тада ће бити свечано откривен споменик Мојсију Зечевићу, „кога је поред себе имао Свети Петар Цетињски“.
(Правда)
