Pročitaj mi članak
Међу награђенима за најплеменитији подвиг 2012. и Италијан Енрико Виња и Француз Арно Гујон. Виња: Схватио сам, моја мисија је да кажем истину. Гујон: О пријатељству са Србима слушао сам од деде.
Наметнуте границе они су рушили хуманошћу. Нису прихватили да постоји „туђа“ несрећа, јер истинске људе боли неправда, ма коме да се догађа. Гледали су даље од слике коју су понудили медији и нису прихватали само оно што су видели. А видели су несрећу Срба на Космету коју су желели да промене.
Један Италијан и један Француз годинама помажу српски народ на Косову и Метохији. Арно Гујон и Енрико Виња награђени су специјалним плакетама за најплеменитији подвиг године које су „Новости“ доделиле јубиларни педесети пут.
Италијански публициста Енрико Виња последњих десет година посветио је помагању Србима са Космету. Небројано пута је пером устајао у одбрану српског достојанства, правде и истине, говорио у име обесправљеног народа на Космету.
Дубоко ганут патњом Срба из косметских енклава и њиховим страдањима, у Италији је основао хуманитарну организацију „С.О.С. Косово и Метохија“. Много пута су захваљујући овом новинару на Космету стизали храна, новац, гардероба, школска опрема… Његово удружење тренутно новчано помаже педесет српских породица.
Желим ово признање да посветим донаторима из Француске – рекао је Арно на додели признања за најплеменитији подвиг.
– Њих 6.000 није заборавило старо пријатељство које везује наша два народа. Ово признање желим да посветим и Србима који живе у енклавама и монасима широм Косова и Метохије. Сви ти људи су пример храбрости и достојанства упркос тешкој ситуацији у којој живе. Они су пример за све нас, како Србе, тако и Французе.
– На Космету сам видео неправду која је учињена према Србима. Не знам колики је утицај онога што радим, али моја мисија је да кажем истину – каже за „Новости“ Виња после свечаности на којој му је додељена специјална плакета за најплеменитији подвиг године.
– Пре скоро 11 година био сам један од првих италијанских новинара који је крочио на Космет после НАТО агресије – прича овај публициста. – По причама које сам до тада слушао очекивао сам да налетим на, са једне стране крволочне Србе, касапине и убице и уплашене, обесправљене и потлачене Албанце са друге.
Међутим, ситуација на терену брзо га је натерала, каже, да промени мишљење. Трагом новинарске приче Енрико је из дана у дан наилазио на потресна сведочења Срба, упознао породице киднапованих, породице убијених и протераних.
Истина, каже, понекад сече оштрије него двосекли мач.
– Осећао сам се грозно када сам схватио да сам насамарен. Решио сам да дам све од себе да макар покушам да помогнем овим људима – прича Енрико. – У Италији људи о Космету већ десет година слушају истину која им се сервира из истог штаба. Родитељи одводе своју децу у Авијано на места одакле су полетали авиони који су бомбардовали СР Југославију и где им водичи причају како је то била блистава победа демократије, људских права и слободе.
Енрико је написао књигу „Од рата до опсаде“. Први је новинар који је стигао у Гораждевац када су из заседе Албанци на реци Бистрици убили двоје српске деце, а ранили петоро док су се купала. У Ораховцу и Великој Хочи снимио је филм о животу српских малишана. Зарађени новац поклонио је Србима.
– Срби на Космету су систематски уништавани, годинама протеривани, пљачкани и убијани, али су и даље достојанствени. Много њих су постали моји блиски пријатељи са којима се дружим, смејем, проживљам лепе, али и тешке животне тренутке.
Свестан је Енрике да хода по врло танкој косовској жици, Због пријатељства са Србима и због својих ставова за тих десет година стекао је многобројне непријатеље на Космету. У међувремену је од окупаторских шиптарских власти проглашен и за „персону нон грата“. Сваки пут када долази на Космет мора да тражи војну пратњу КФОР.
Шта је то што један појединац може да уради у борби за истину, против медијске машинерије са Запада, питамо га на крају?
После последњих пресуда у Хашком суду мислим да је свима јасно да је то политички инструисан, пристрасан суд. Нисам ни веровао да ће Харадинај бити оптужен, јер је Хашки суд финансиран од САД. Исте земље која је финансирала ОВК, довела мафијаше на чело Космета, скинула им крваве рукавице и обукла их у скупа одела – каже Виња.
– Петер Хандке је урадио много доброга за Србе са Космета, његов глас се далеко чује, далеко допире. После мојих гостовања на телевизијама у Италији, зову ме разни људи, желе да помогну. Појединац може да победи, али само ако је истина на његовој страни.
Арно Гујон дефинитивно иде против главног тока. Док се хиљаде младих исељава из Србије и тражи бољи живот на западу, овај младу Француз родни Париз заменио је недавно за Београд. Док су медији у његовој земљи извештавали о проглашењу такозване независности Косова, он је покушавао да укаже на патње тамошњих Срба. Запањен пред сликама погрома српског становиштва 2004. године заједно са братом основао је хуманитарну организацију за помоћ косметским Србима.
За осам година његова организација „Солидарност за Косово“ сакупила је хуманитарну помоћ вредну више од милион евра. „Новости“ су му, у својој традиционалној акцији, узвратиле специјалном плакетом за најплеменитији подвиг године.
– Да ми је пре осам година, када сам имао свега 19 и основао „Солидарност за Косово“, неко рекао да ћу говорити пред толико уважених људи, и то на српском, не бих му поверовао – рекао је двадесетседмогодишњи Гујон на свечаности поводом доделе признања. – Али како каже наш пријатељ Емир Кустурица – живот је чудо. Ја бих још додао – ко не верује у чуда, чуда му се никада неће догодити.
А чуда се Арну дешавају. Како другачије назвати то што је своју вереницу Ивану Гајић упознао у Малом Зворнику, иако су тада обоје живели у истом крају у Паризу. Она је била у посети рођацима, а он је у Зворнику у то време радио као инжењер заштите на раду. Упознали су се, заволели, и одлучили да се преселе у Београд.
– Већ два месеца живимо у Београду – каже Арно. – Када сам овде ближи сам Космету и лакше могу да организујем хуманитарне акције. Осим тога обоје смо одушевљени Београдом. Заиста је прелеп и уживамо у њему. Сада желим и да усавршим српски језик.
Љубав према Србији није ништа ново у породици Гујон. О нашем народу Арно је слушао од свог деде који је био одушевљен причама о пријатељству Србије и Француске током Првог и Другог светског рата.
– Моја породица није поверовала у приче које су главни медији преносили 1999. током бомбардовања Србије – каже Арно. – Трудили су се да промене слику о Србима која је тада била доминантна у Француској.
Дан који је променио живот тада деветнаестогодишњег Арноа Гујона био је 17. март 2004. Док је на телевизији гледао снимке мартовског погрома, убијања Срба, уништавања њихове имовине, рушења светиња схватио је да не може то посматра са стране.
Заједно са братом Бертраном основао је организацију „Солидарност за Косово“. Организација је до данас имала 6.000 донатора. Помогали су школе, народне кухиње, делили намирнице и потрепштине угроженим Србима у енклавама, водили малишане на летовање. Организовали су 23 конвоја помоћи из Француске, а 24. ће за неколико дана кренути према Косову и Метохији.
(Новости)
