Прочитај ми чланак
Лекарска комисија Војне академије тек после три године открила да Горан Павловић не испуњава услове за упис. Дијагноза „срчана специфичност“ због које, према правилнику, није требало ни да буде примљен.
Горан Павловић желео је да буде пилот. Прошао је све прегледе и примљен је на ваздухопловни смер Војне академије, где је три године био најбољи кадет.
На крају треће године студија открили су му „срчану специфичност“ због које, према важећем правилнику, није могао ни да буде примљен на Академију.
Искључен је са академије, остао без стипендије, без могућности да постане пилот и са питањем – како је могуће да је туђом грешком узалуд потрошио три године.
– Где сам погрешио, где су моје три године живота и школовања, ко се играо са мојим здрављем и сновима – питао је Горан у отвореном писму Министру одбране, објављеном на блогу „Танго-сикс“.
– Свуда сам био најбољи, ја нисам могао више од тога. И није било довољно да успем, јер су други погрешили због своје неспособности и површности. Јер су лоше одабрани они који бирају нас.
За „Новости“ каже да је три године узастопно, на редовним прегледима, Војна комисија за летаче потврђивала његову способност.
Могао у Русију
Као ђак генерације у основној школи, 2006., Горан је добио стипендију Русије и уписао средњу школу при Амбасади Русије у Београду. У трогодишњој средњој школи на руском језику био је најбољи ученик генерације и за постигнути успех добио највеће признање, златну медаљу Руске Федерације „за посебне успехе у школовању“. Могао је да настави школовање у тој земљи, али је он желео да буде официр Војске Србије.
– Био сам најбољи кадет Војне академије, са средњом оценом 9,80, за шта сам добио и медаљу Министарства одбране – прича Горан. – Бавио сам се, поред тога и фудбалом, пливањем, трчао полумаратон.
Сањао сам свој авион на небу, а на крају треће године школовања, на истом редовном годишњем прегледу, иста лекарска комисија установила је да имам урођену „срчану специфичност“.
То су потврдили кардиолози са ВМА и донели оцену – неспособан за професионалну војну службу. Значи да по важећем правилнику и списку болести за кадете нисам ни могао да будем примљен на академију. На сасвим обично људско питање
„Како је то могуће? Шта сад?“, уз слегање раменима, добио сам још једноставнији одговор: „Ништа, иди кући. Ми немамо обавеза према теби“.
Средином октобра, Горан је, поражен, после одбијене жалбе отишао са Академије. Његова генерација уписала је завршну годину, а он, најбољи међу њима, био је избачен.
Иако испуњава услове да буде цивилни пилот, није могао да упише пилотску академију у Вршцу, јер нема новца за школовање. Уписао је Саобраћајни факултет, ваздухопловни смер. Примили су га на другу годину под условом да положи диференцијалне испите.
– Разговарао сам са бројним лекарима који су ми објаснили да није реч о срчаној мани већ о специфичности какву има, на пример, и Новак Ђоковић – каже Горан. – Тврде да могу да се, без проблема, бавим било којим послом или спортом, али све је то сад узалуд. Разговарао сам са адвокатима који су ми рекли да не могу чак ни да тражим неку надокнаду од Министарства одбране и Академије.
Резервно срце
– Хоће ли опет, неко друго дете које упише неку од војних школа, једног дана на исти начин – туђом грешком, бити одбачено и узалуд изгубити неколико година живота и школовања – пита се Горан у писму министру одбране.
– Хоће ли и даље иста лекарска комисија процењивати здравствену способност кандидата за кадете-летаче? После свега што сам доживео, уверен сам да ће одговор на свако слично питање још дуго бити нажалост
(Новости)
