Прочитај ми чланак
У посети породици Дуновић након смрти „мајке храбрости“, чује се плач дечака Николе. Уз малишана отац Горан, тетка Сања, бака Веселка. Сви жале за Јеленом, али живот иде даље …
Кућа скромна, стан у поткровљу, соба пространа и топла, мирише на бебу.
У кревецу мирно спава новорођени Никола Дуновић, син прерано преминуле Јелене Трикић (32), која је ради здравља своје бебе, у трудноћи одбила јаку терапију лечења цитостатицима, иако је имала тешку дијагнозу злоћудног тумора на мозгу.
Није преживела. Сви у родном Дрвару, где је и сахрањена, плакали су за њом. Нема срца у Српској и ван њених граница, које није дирнула храброст Јелене Трикић, која је спасла живот свог јединог детета, којег је видела свега неколико пута пре смрти. После је болест узела маха и помоћи није било.
Ипак, ако утехе има, у кревецу у породичној кући Горана Дуновића, Јелениног супруга, Никола насмејан и здрав. Спава, једе, сви га љубе, грле, обилазе.
-Навикао се на руке, па воли да га држимо – каже Јеленин супруг Горан Дуновић. – Никога и не чуди да се навикао на руке, јер како и не би када га сви носе.
Никола, који је рођен 9. октобра, утеха је снага и Трикићима и Дуновићима. Једина потврда да је Јеленина смрт ипак имала смисла, ако се то за смрт уопште може рећи. Име му је дала мајка. Кажу, заветовала се Светом Николи да ће, уколико роди сина, да му да име – Никола.
Прича је почела 2003. године, када су се упознали Николини родитељи Јелена и Горан. Заволели су се Дрварчанка и Приједорчанин и она се ускоро удала у Дуновиће. У поткровљу породичне куће Дуновића у Приједору направили су своје гнездо. Ипак, није им се дало.
– Прво су доктори рекли да је то код ње бенигни тумор, а после је све кренуло по злу. Прву операцију Јелена је имала 2007, а другу 2009. године. У трудноћи, у марту су јој рекли да је све у реду. Надали смо се да је то наше чудо. Ипак, у септембру смо доживели шок. Дијагноза је била страшна. Морали су је раније породити, због страха за бебу. Никола је рођен као седмаче. И после царског реза Јелена се почела опорављати, али јој се онда стање погоршало. Није јој било спаса – прича Јеленин супруг Горан.
Њена храброст дирнула је бројна срца. Покренута је акција, још док је Никола био у бањалучком Клиничком центру, у којој су људи доказали да ипак не заборављају једни друге, упркос тешким временима.
Након успешне хуманитарне акције, коју је организовао Клинички центар за Николу, сина преминуле Јелене Трикић, а због великог интересовања грађана, отворена су два рачуна на која се уплате могу вршити лично на име Никола Дуновић. Рачуни су отворени у Рајфајзен банци и то: девизни: СWИФТ ЦОДЕ: РЗБАБА2С, ИБАН ЦОДЕ: БА391612450011486677 и рачун у конвертибилним маркама: жиро-рачун банке 1610450000000037, број штедног рачуна 09450619975.
– Заиста хвала свима, мој Никола је добио велику количину пелена и хране. Добио је одеће, свашта. Стигла је и помоћ председника Додика, који му је поклонио златни ланчић са крстом и новчану помоћ од 1.600 КМ.
Председник је и породици за трошкове сахране обезбедио око 3.000 марака. Заиста немам речи како да свима захвалим – скромно прича Николин отац Горан, наставник српског језика у Основној школи „Мајка Кнежопољка“ у Кнежици код Козарске Дубице.
За који дан требало би да се врати на посао, на који свакодневно путује. Сви кажу, бори се. Неће да га туга свлада.
Када за који дан тата Горан седне у аутомобил, који је стар најмање 20 година, и крене на посао, Никола ће тада, баш као и досад, највише времена проводити са Горановом сестром, својом тетком Сањом. Она се, уз баку Веселку, брине за Николу, храни га, као да је њено дете.
– Имам и ја две кћери, али оне су већ велике девојчице. Никола је наше мезимче и сви га веома волимо. Само се надам да ће, када порасте, прихватити истину о смрти мајке, са што мање бола – каже његова тетка Сања, док га с љубаљу пресвлачи, храни, успављује.
Живот је и Дуновиће и Трикиће ставио на тешка искушења, али нема сумње да Николи неће недостајати љубави. Има је у Приједору, али има је и у Дрвару, јер га стално обилазе Јеленини родитељи, мајка Милкица, отац Владимир и сестра Влатка с породицом.
Николин отац Горан каже да нема жеља, осим једне:
– Само да ми син буде жив и здрав, а остало ћемо некако!
(Новости)
