Прочитај ми чланак
Хидроцентрала на реци Ђетињи у Ужицу направљена је 1900. године и један је од симбола овог града. То је прва електрична централа подигнута по Теслиним принципима полифазних струја у Србији и то свега пет година после подизања исте такве на реци Нијагари у Америци.
Овај објекат, смештен испод ужичког Старог града, осмислио је Ђорђе Станојевић, професор Велике школе у Београду, водећи стручњак међу тадашњим српским физичарима,да би помогао оснивачима прве ужичке ткачнице којој је недостајао јефтин и сигуран енергетски извор. О томе колики је значај тада придаван ужичкој централи, говори то што је камен темељац за њу поставио лично краљ Србије Александар Обреновић.
Њена градња била је тешка и скупа, а машине су набављене у фирми Сименс Халске у Бечу. Када је централа на Илиндан 1900. завршена био је то празник за житеље мале вароши и почетак једног новог доба, које ће бити обележено свеопштом применом електричне енергије.
Пуних седам деценија електрана на Ђетињи производила је струју и њеним благодетима даровала Ужичане. Када је прављена железничка пруга Београд-Бар затрпан је њен јаз и тада је престало њено коришћење. Нове технологије потиснуле су у други план вредну старицу са Ђетиње.
Ипак, за прославу стогодишњице од њене изградње стара централа је потпуно обновљена и на Илиндан 2000. године опет оспособљена за рад. Старе Сименсове машине поново производе струју, а производња у овој електрани довољна је да ради целокупна јавна расвета у Ужицу. Истовремено, овде је сада Музеј технике, који ће, како очекују Ужичани, бити права атракција за многе посетиоце.
Извор: www.uzice.net
