Pročitaj mi članakDok Evropska centralna banka (ECB) priprema digitalni evro, sve je više znakova da projekat predstavlja ozbiljne rizike za građane. Iako zvanična retorika ističe prednosti poput finansijske nezavisnosti Evrope, stvarnost je mnogo složenija i potencijalno opasnija.
Убрзавање темпа ка дигиталном евру
Према последњим доступним информацијама из 2025. године, ЕЦБ је значајно убрзала своје планове за увођење дигиталног евра. Иако је раније помињан временски оквир између 2027. и 2029. године, сада постоје назнаке да би развој могао почети већ у новембру 2025. године, након завршетка законодавног процеса ЕУ и коначне одлуке Управног савета ЕЦБ.
Ecb.europa.eu наводи да би дигитални евро требало да омогући „свима да врше тренутна, безбедна плаћања у продавницама, онлајн и између појединаца, без обзира на земљу еврозоне или пружаоца услуга плаћања“. Према француском Министарству економије, „развој и имплементација дигиталног евра могли би да почну од новембра 2025. године“.
Нерешени проблеми приватности грађана
Један од најпроблематичнијих аспеката дигиталног евра је питање приватности. Иако ЕЦБ тврди да ће дигитални евро гарантовати „потпуну приватност за офлајн плаћања и висок ниво приватности за онлајн трансакције“, стварност показује другачију слику.
За разлику од готовине, која омогућава анонимне трансакције, дигитални евро ће по дефиницији стварати дигиталне трагове. Ово отвара могућност невиђеног праћења финансијског понашања грађана. Европска комисија и ЕЦБ до сада нису понудиле задовољавајуће одговоре на питање како ће тачно заштитити приватност корисника, посебно у контексту све строжих прописа о спречавању прања новца.
Дигитални евро неће бити као готовина – свака трансакција ће бити бележена, стварајући дигиталну архиву финансијског понашања грађана којој би власти могле приступити и коју би потенцијално могли хаковати злонамерни актери.
Ризик по банкарски систем и економску стабилност
Увођење дигиталног евра представља озбиљан ризик за европски банкарски систем. Ако грађани почну масовно да пребацују средства из комерцијалних банака у дигиталне евро новчанике, то би могло да изазове значајну нестабилност у банкарском сектору.
ЕЦБ планира да уведе ограничења на количину дигиталних евра које појединац може да поседује (поменути износ је 3.000 евра), али таква ограничења можда неће бити довољна у временима финансијске кризе. Током времена нестабилности, грађани би могли брзо да пребаце средства из банака у безбеднији дигитални евро, што би покренуло савремени облик „банковске панике“ и потенцијално продубило кризу.
Поред тога, банке се ослањају на депозите грађана за финансирање кредита домаћинствима и предузећима. Пад ових депозита могао би довести до смањења кредитне активности и успоравања економског раста.
Опасност од централизације и контроле
Дигитални евро би могао довести до невиђеног нивоа централизације монетарне контроле. За разлику од данашњег система где ЕЦБ послује преко комерцијалних банака, дигитални евро би могао дати централној банци директну контролу над монетарним политикама које утичу на грађане.
Ова централизација отвара врата потенцијалним злоупотребама као што су:
Увођење негативних каматних стопа директно у дигиталне новчанике грађана
Програмабилни новац са ограничењима шта грађани могу да купе
Временска ограничења потрошње која би могла приморати грађане да троше уместо да штеде
Нови облици монетарне контроле који тренутно нису могући са физичким новцем
Америчка доминација и стабилни коини
Док Европа развија дигитални евро, амерички долар већ доминира светом дигиталних валута. Према Финекстри, економиста и саветник ЕЦБ-а Јирген Шаф упозорава да „стабилни коини засновани на америчком долару тренутно чине око 99% укупне тржишне капитализације стабилних коина. Насупрот томе, стабилни коини деноминирани у еврима остају маргинални – са тржишном капитализацијом мањом од 350 милиона евра“.
Ова ситуација представља двоструки проблем: с једне стране, постоји опасност да Европа заостане у дигиталној монетарној трци, док би с друге стране, брзоплето увођење дигиталног евра могло створити више проблема него користи.
Сајбер безбедност и технолошки ризици
Дигитални евро није имун на крађу и, као и сва дигитална средства плаћања, могао би постати мета преваре или сајбер напада. ЕЦБ још увек није јасно објаснила како ће обезбедити систем од све софистициранијих хакерских напада.
Искуство са другим дигиталним финансијским системима показује да су безбедносни ризици стварни и стални. За разлику од губитка физичке новчанице, хаковање дигиталног новчаника може довести до тренутног губитка свих средстава.
Алтернатива: Локалне и дигиталне валуте отвореног кода као гаранција аутономије и приватности
Иако ЕЦБ промовише свој централизовани модел дигиталног евра, већ постоје успешни примери локалних и дигиталних валута отвореног кода широм света које осигуравају приватност, подржавају локалне економије и враћају контролу у руке грађана. Ове алтернативе пружају оштар контраст проблематичном дигиталном евру.
Сарафу у Кенији – модел за локални развој
Један од најуспешнијих примера алтернативних дигиталних валута је кенијски Сарафу. Сарафу користи блокчејн технологију за изградњу монетарног система заснованог на друштвеним односима који се разликују од оних на којима почива капиталистички новац. Уместо централизованог система којим управља централна банка, Сарафу је инкорпориран у постојеће локалне институције, посебно у такозване „чаме“ – локалне штедионице и кредитне групе.
Сарафу показује како се блокчејн технологија може користити за стварање новца који не контролише влада или банкарске елите, већ сама заједница. Овај модел би се могао применити и у Европи као здрава алтернатива дигиталном евру.
Брикстонска фунта – Локална валута која јача заједницу
У Лондону, округ Брикстон има своју локалну валуту – брикстонску фунту – која постоји већ више од деценије. Брикстонска фунта није осмишљена да замени британску фунту, већ делује као „комплементарна валута“ која подстиче локалну потрошњу и јача отпорност локалне економије.
Том Шахли, генерални директор Брикстон Паунда, објашњава да је валута помогла у трансформацији перцепције некада проблематичне општине: „Када људи помисле на Брикстон, превише њих помисли на банде, дрогу и нереде. Покушавамо да ту слику преокренемо.“
Ове локалне валуте осигуравају да новац остаје у локалној заједници, подржавају мала предузећа и стварају осећај заједништва који се не може постићи централизованим дигиталним евром.
Кимгауер у Немачкој – регионална валута у процвату
Немачка већ има успешну регионалну валуту – кимгауер – која циркулише у баварској регији Прин ам Кимзе. Ова регионална валута је осмишљена да подстакне локалну економију и заједницу.
Кимгауер показује да су локалне валуте одрживе чак и у развијеним економијама еврозоне. Овај модел би се могао проширити на друге регионе као алтернатива дигиталном евру, осигуравајући локалну економску аутономију.
Тумин у Мексику – Валута за оне на маргини
Мексички Тумин је настао као студентски пројекат на Интеркултурном универзитету у Веракрузу. Данас се користи у општини Еспинал у Мексику, где већина становника ради за минималну плату, а приступ готовини је ограничен.
Тумин показује како локалне валуте могу бити посебно вредне у подручјима са ограниченим приступом традиционалном банкарству, пружајући финансијску инклузију и подршку локалним произвођачима.
Предности локалних дигиталних валута у поређењу са дигиталним евром
Локалне дигиталне валуте нуде бројне предности које централизовани дигитални евро не може да пружи:
Приватност – Многе локалне дигиталне валуте су дизајниране да заштите приватност корисника, без стварања дигиталних трагова доступних централним властима.
Локални економски развој – Локалне криптовалуте омогућавају малим и средњим предузећима приступ новим изворима финансирања и промовишу локалну потрошњу.
Децентрализација моћи – Уместо концентрације финансијске моћи у рукама ЕЦБ-а, локалне валуте демократизују монетарну контролу.
Отпорност система – Разнолик екосистем локалних валута је мање рањив на системске ризике и сајбер нападе.
Иновација – Локалне валуте често служе као полигон за тестирање нових финансијских модела и технологија.
Потребна је акција.
Како се Европа креће ка дигиталном евру, грађани морају бити свесни свих импликација ове радикалне промене у монетарној политици. Уместо брзог увођења под изговором технолошког напретка и конкурентности, потребна је темељна јавна дебата о свим аспектима дигиталног евра и акција.
Постојање успешних локалних и дигиталних валута отвореног кода показује да постоје алтернативе централизованом дигиталном евру који угрожава приватност и аутономију грађана.
Питање које морамо себи поставити није само „када ће дигитални евро бити доступан“, већ и „да ли уопште желимо дигитални евро у облику који је тренутно предложен“? И можда још важније: „Зашто не бисмо подржали развој локалних дигиталних валута за које је већ доказано да функционишу и штите интересе грађана?“
